Skip to main content

Usluge socijalne zaštite pružaju najbolju podršku kada su usklađene sa potrebama ljudi, a Srbija je u prethodnom periodu uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“ koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, intenzivno radila na razvoju i usvajanju niza strateških i zakonskih dokumenata, kao i jačanju kapaciteta za pružanje usluga koji su neophodni za inkluzivnu socijalnu zaštitu. Na završnoj konferenciji projekta zaključeno je i da su napravljeni značajni pomaci u reformama socijalne politike.

– Ovim programom ostvarena su dva značajna cilja. Prvi je osnažio normativno pravni okvir u oblasti socijalne zaštite, a drugi cilj je doprineo razvoju institucija socijalne zaštite na lokalnom nivou, koji je u direktnom dodiru sa građanima i koji je nadležan da odgovara na konkretne životne zahteve i pitanja građana. Ovaj projekat pomogao je da danas imamo 297 licenciranih pružalaca usluga iz različitih sektora, javnog, privatnog ali i civilnog, što je ogromno povećanje imajući u vidu da je broj licenciranih pružalaca usluga 2014. godine bio svega 24 – poručio je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i dodao da se usluge socijalne zaštite danas pružaju u 91 odsto opština u Republici Srbiji.

Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju, izjavila je da je Republika Srbija dobila veliku podršku od GIZ-a u pogledu izrade Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine.

– Donet je još jedan moderan, kvalitativan i kvalitetan pravni akt oslonjen na najviše međunarodne standarde ljudskih prava i ravnopravnosti žena i muškaraca. GIZ je pružio podršku i u izradi testa uticaja na rodnu ravnopravnost, koji je važan instrument za uvođenje rodne ravnopravnosti u proces donošenja odluka. Trudićemo se da održimo i unapredimo dostignuti nivo razvoja kako bismo na sledećem izračunavanju indeksa rodne ravnopravnosti EU poboljšali poziciju Republike Srbije – zaključila je Kisić.

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji je istakla da je inkluzivni pristup vladinog i nevladinog sektora kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou doprinosi ostvarivanju prinicpa da niko ne sme biti izostavljen..

– Podrška Nemačke u okviru ovog projekta je posebno doprinela razvoju Strategije za deinstitucionalizaciju. Iza ove reči krije se značajan pomak ka pružanju usluga socijalne zaštite u zajednici. Podržavamo naše srpske partnere da nastave reforme u socijalnoj politici. Svaki korak na ovom putu je istovremeno i korak bliže zajedničkoj evropskoj budućnosti. – istakla je ambasadorka Konrad.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je istakla da dostupnost usluga socijalne zaštite umnogome zavisi od okolnosti na lokalnom nivou, zbog čega je od izuzetne važnosti uspostavljanje međuopštinske saradnje kroz efikasnu ali održivu upotrebu resursa i partnerstava različitih aktera uključenih u pružanje podrške.

Štefan Hajek, direktor programa Dobra uprava je istakao da je projekat dobio najviše ocene u internoj oceni uticaja, dodavši da sumiranje rezultata svakako može da pomogne razumevanju šta je neophodno u budućnosti raditi u okviru novog projekta „Socijalna inkluzija u Srbiji’“.

– Posebno bih istakao odličnu saradnju i veliko učešće svih partnera na projektu. Važno je napomenuti da je projekat ocenjen kao fleksibilan, odnosno da smo u kriznim situacijama delovali brzo i efikasno, a prošli smo kroz zaista izazovan period. Takođe, ocenjeno je da je projekat relevantan u pogledu usklađenosti sa politikom i potrebama Srbije u ovoj oblasti. Ono što je potrebno da radimo u budućnosti odnosi se, pre svega, na pitanja  održivosti. Mnoge nove, odnosno inovativne usluge koje su uspostavljene neophodno je da zažive i razvijaju se, a za to će svakako biti potrebna finansijska podrška – zaključio je Hajek na završnoj konferenciji projekta Nemačke razvojne saradnje „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“.

 

© 2024 Nemačka saradnja u Srbiji. Sva prava zadržana.