Migracije definišu našu globalnu stvarnost. Preko 280 miliona ljudi živi van svoje zemlje rođenja od kojih su 169 miliona, odnosno, skoro 5% svetske radne snage – radnici migranti. Migracije su postale strukturna karakteristika modernih ekonomija: nadomešćuju nedostajuću radnu snagu, omogućavaju prenos veština i podržavaju rast u društvima koja stare. Međutim, migracije takođe postavljaju izazove po pitanju integracije, zaštite prava, kao i neregularnih migracija i eksploatacije.
Veliki broj zemalja igra dvostruku ulogu – istovremeno su i zemlje porekla i zemlje odredišta za strane radnike – dok se paralelno suočavaju sa brzim promenama potreba na tržištu rada, demografskim pritiscima i širim migracionim dinamikama. Ovo je slučaj i u regionu Centralnoevropske inicijative (CEI), u kome su obrasci radnih migracija dinamični i neprestano se razvijaju kako se ekonomije restrukturiraju, a demografija menja.
Kako odgovoriti na ove izazove bila je glavna tema međuministarske konferencije pod nazivom Radne migracije – Regularni putevi i održiva tržišta rada. Konferencija je održana 6 -7. novembra 2025. godine u Beogradu u okviru predsedavanja Srbije CEI. Dva globalna programa Nemačke razvojne saradnje, Migracije u kontekstu razvoja (MEG) i Centri za migracije i razvoj (ZME), kao i Međunarodna organizacija za migracije (IOM), podržali su događaj svojim stručnim znanjem i primerima dobre prakse.
Uvodno obraćanje 1 – Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije
Uvodno obraćanje 2 – Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Beogradu
Tokom dva dana, ministri i stručnjaci iz zemalja članica CEI, predstavnici međunarodnih organizacija, akademske zajednice i civilnog društva zajednički su istraživali trenutne trendove, politike i mogućnosti u oblasti radnih migracija.
Konferencija je okupila 29 istaknutih panelista kroz šest tematskih panela i omogućila dubinske, raznovrsne i perspektivne diskusije. Diskusije su se bavile ključnim dimenzijama redovnih puteva i održivih tržišta rada, sa snažnim naglaskom na:
- Međunarodne instrumente i prakse
- Zakonodavne okvire i uporedne prakse
- Mobilnost radne snage i stabilnost tržišta
- Viznu politiku i institucionalnu koordinaciju
- Prevenciju eksploatacije radne snage i kršenja prava
- Trgovinu ljudima u radnim migracijama
Tokom ovih sesija postalo je jasno da radne migracije, kada se njima dobro upravlja, mogu poslužiti kao katalizator ekonomske otpornosti, društvene kohezije i regionalne integracije, te da put napred leži u regionalnoj solidarnosti, kreiranju politika zasnovanih na podacima, etičkom zapošljavanju, institucionalnoj saradnji i upravljanju po meri čoveka. Imajući u vidu stručno znanje koje poseduje, GIZ je dobro pozicioniran da promoviše migracije na način koji koristi svim uključenim stranama.
Pogledajte utiske nekih od učesnika na konferenciji.