Ekonomski migranti čine većinu migracija koje vidimo danas, i sa sve više međusobno povezanom prirodom globalne ekonomije, prekogranične radne migracije će igrati sve važniju ulogu. Da bi benefiti od migracija bili najveći mogući, a štete svedene na minimum, neophodno je sprovoditi sveobuhvatne politike za njihovo regulisanje. Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Gesellschaft (GIZ) GmbH na tom putu je važan partner vladama Zapadnog Balkana i blisko sarađuje sa partnerima iz Međunarodne organizacije za migracije (IOM) kako bi osigurala da migracije globalno budu bezbedne i izvođene u skladu sa pravima.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, kao i uz podršku IOM-a organizovali su u Beogradu dvodnevnu regionalnu konferenciju „Liberalizacija pristupa tržištu rada: potencijali regularnih migracija i prevencija rizika od prekarnih zanimanja i trgovine ljudima“.
Direktorka GIZ Srbija Daniela Funke navela je da je konferencija posvećena ključnim tačkama vezanim za važnu temu migracija. „Fokus je kako definisati pravce za unapređenje nacionalnih sistema, kako ojačati regionalnu saradnju kroz razmenu iskustava i znanja među ključnim akterima i kako se baviti značajem i zaštitom ljudskih prava. Odlučili smo da migracije sagledamo iz svih uglova kako bismo osigurali da politike i prakse ne odgovaraju samo kratkoročnim izazovima“, navela je Funke.
Zapadni Balkan sve više nastoji da privuče radnike migrante u potrazi za mogućnostima, sa porastom od 74% u broju izdatih radnih dozvola stranim radnicima između 2022. i 2023. godine. U Srbiji je u 2023. godini izdato više od 50.000 radnih dozvola stranim radnicima (povećanje od 48% u poređenju sa 2022. i 120% u poređenju sa 2021. godinom). U Bosni i Hercegovini je u 2023. godini izdato 4.586 radnih dozvola, u poređenju sa 3.780 u 2022. (+21%). U Crnoj Gori je u 2022. godini izdato 29.319 privremenih boravišnih i radnih dozvola, uglavnom za sezonske radnike.
Specijalni savetnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Srđan Barac rekao je da regularne migracije predstavljaju jedan od najefikasnijih načina za popunjavanje nedostatka radne snage u određenim sektorima privrede, kao i da mogu doprineti ekonomskom rastu, inovacijama i kulturnom obogaćivanju. „Međutim, potrebno je da ovu priliku iskoristimo na adekvatan način, u suprotnom postoji rizik od porasta sive ekonomije i eksploatacije radnika ili u najgorem slučaju trgovine ljudima“, naveo je Barac i podvukao da države, institucije i organizacije civilnog društva moraju da sarađuju na razvijanju mehanizama za prevenciju trgovine ljudima i zaštitu ugroženih ljudi.
Ombudsman i Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima Republike Srbije Zoran Pašalić istakao je da institucija na čijem je čelu ima ozbiljnu i tešku ulogu – da daje periodične i godišnje izveštaje u oblasti zaštite i trgovine ljudima. Podvukao je da će uložiti potreban napor da izveštaji budu tačni.
Programska koordinatorka za Zapadni Balkan Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Donatella Bradić rekla je da ne treba zanemariti podatke o rastu broja izdatih dozvola za rad stranim državljanima na Zapadnom Balkanu. „Imamo praksu koja će nam pomoći da iskoristimo transformativni potencijal migracija. Koristi od dobro vođene migracije mogu biti ogromne i ubrzati napredak ka ciljevima održivog razvoja, u skladu sa obećanjem da niko neće biti izostavljen“, poručila je Bradić.
Znanja i iskustva u oblasti migracija, na dvodnevnoj konferenciji su razmenili predstavnici nadležnih državnih institucija, tužilaštva, sudova, nezavisnih institucija, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i akademske zajednice iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Republike Srbije.
