GIZ projekti u Srbiji
Ljudska prava, kao i standardi rada i životne sredine i dalje se često krše u globalnim lancima dobavljača
Naslov: Ljudska prava, kao i standardi rada i životne sredine i dalje se često krše u globalnim lancima dobavljača.
Naručilac: Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ)
Kofinansiranje: Evropska unija (EU)
Zemlje: Kambodža, Bangladeš, Vijetnam, Srbija
Ukupan rok: 2021-2025
Početno stanje
Ljudska prava, kao i standardi rada i životne sredine i dalje se često krše u globalnim lancima dobavljača. Nemački Zakon o dužnoj analizi lanca snabdevanja (LkSG) i uporedivi zahtevi Evropske unije (EU) stoga obavezuju kompanije da analiziraju ljudska prava i rizike po životnu sredinu u svojim lancima nabavke. Osim toga, kompanije treba da preduzmu odgovarajuće mere da ih spreče, osmisle mere pomoći i provere njihovu efikasnost.
Cilj
Kompanije su unapredile partnersku implementaciju obaveze dužne pažnje u oblasti ljudskih prava i zaštite životne sredine (HREDD). Kompanije su u stanju da bolje poštuju svoje odgovornosti duž lanaca snabdevanja.
Metoda
Projekat omogućava nabavnim i proizvodnim kompanijama, posebno u tekstilnoj i elektronskoj industriji, da ispune zajedničku odgovornost prema ljudima i životnoj sredini. Integrisani fond naročito podržava projekte sa zemljama članicama EU, razvojnim partnerima, privatnim sektorom i civilnim društvom.
Projekat se fokusira na četiri polja delovanja:
- Promoviše modele zajedničke odgovornosti između nabavnih i proizvodnih kompanija.
- Takođe promoviše transparentnost u lancima snabdevanja, promoviše standarde širom branše za prikupljanje i procenu podataka o lancu snabdevanja i poboljšava dostupnost i kvalitet podataka.
- Proizvodne kompanije se u savetodavnim centrima konsultuju o standardima i zahtevima ljudskih prava i ekoloških obaveza dužne pažnje i umrežavaju se sa pružaocima usluga.
- Osim toga, projekat podržava razvoj, uspostavljanje i usklađivanje žalbenih mehanizama za zaposlene.
Projekat doprinosi društveno i ekološki održivoj transformaciji privatnog sektora (pravedna tranzicija) u cilju postizanja dobrih radnih uslova i klimatske neutralnosti. Poseban fokus je na ravnopravnosti žena i marginalizovanih grupa.