Ključni akteri u procesu uvođenja cirkularne ekonomije (CE) u Srbiji (od predstavnika relevantnih ministarstava i institucija, lokalnih samouprava, poslovnog sektora do stručnjaka i međunarodnih aktera koji su u aktivni u ovoj oblasti) razgovarali su na konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – Iskoristimo mogućnosti“ koja je održana u Beogradu 27. novembra o prepoznatim potencijalima sa kojima Srbija raspolaže u ovom sektoru, ali i neophodnim pravcima daljeg razvoja radi njihovog iskorišćenja.
„Cirkularna ekonomija nije samo pitanje koje se odnosi na zaštitu životne sredine, već i na ekonomiju i socijalna pitanja, pa je stoga neophodno razmatrati je u širem kontekstu“, naglasio ministar zaštite životne sredine Republike Srbije g. Goran Trivan u uvodnom obraćanju. „Razumevajući složenost unapređenja stanja u oblasti upravljanja otpadom podrška Nemačke u tom pogledu prisutna je u Srbiji od 2005. godine, a svakako će se nastaviti u narednom periodu posebno u uvođenju lanaca vrednosti u srpske kompanije i inovacijama u privatnom sektoru“, rekao je Nj. E. Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji. U vreme kada je Evropska komisija zagovarala uvođenje koncepta cirkularne ekonomije u svoj regulatorni okvir 2015. godine, GIZ je u Srbiji otvorio temu njene primene. „Prepoznajući razvojne šanse za Srbiju, pokrenute su inicijative za tačno utvrđivanje koristi koje bi privreda i društvo u celini imale od tranzicije ka ovom modelu“, naglasila je vođa GIZ projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ gđa Marija Bogdanović.
Radeći na uspostavljanju okvira za CE, analizama i konsultacijama sa donosiocima odluka, ali i postavljanjem ciljeva i mera sa pratećim akcionim planom identifikovani su prioritetni sektori sa najvećim potencijalom za uvođenje CE. Iz ovog procesa, proizašle su tri analize ekonomskih efekata primene CE u Srbiji, koje su predstavljane tokom konferencije. Analize za sektore: (a) poljoprivreda/HORECA i otpad od hrane; (b) ambalažni otpad/plastika i (c) električni i elektronski otpad izrađene su u saradnji sa stručnim timom Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).
Da bi dodatno podržali razvoj biznisa i privatnog sektora, posebno malih i srednjih preduzeća, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije odvijaju se aktivnosti na uvođenju lanaca vrednosti u poslovanje. Tokom 2020. godine biće razvijeni akcioni planovi za 20 malih i srednjih preduzeća za korišćenje sekundarnih sirovina u proizvodnim procesima.
Istovremeno, najavljena i saradnja GIZ projekta sa NALED-om u pripremi Programa za CE u Republici Srbiji, koji će nakon analize postojećih dokumenata obuhvatiti i konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama i izradu akcionog plana. Po završetku Program bi bio predat Ministarstvu zaštite životne sredine radi finalizacije dokumenta koji će predstavljati osnovu za sprovođenje aktivnosti u ovoj oblasti u periodu od tri godine.
Saradnja prvenstveno sa Ministarstvom zaštite životne sredine kroz rad međuresornog tela za cirkularnu ekonomiju, Privrednom komorom Srbije i 17 lokalnih samouprava u tri regiona za upravljanje otpadom (Južno-bačkom, Rasinskom i regionu Lapovo) nastavlja se i tokom 2020. godine.
Kako lokalne samouprave imaju sve više odgovornosti u oblasti upravljanja otpadom i životnoj sredini uopšte, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština urađena je Analiza kapaciteta jedinica lokalne samouprave u pogledu stvaranja uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju sa preporukama za praktične politike na lokalnom nivou.
Konferenciju je u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine organizovao projekat Nemačko-srpske razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)”, koji sporovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.