Napori za podizanje svesti najbolje deluju kada su ciljani, a TV emisija “Ružne reči” obraća se deci, onoj koja mogu napraviti najveću promenu u društvu zatvarajući začarani krug diskriminacije i predrasuda.
“Ružne reči” je dečija emisija koja se emituje od 2017. godine na Radio televiziji Srbije. Inspirisana je jugoslovenskom predstavom za decu “Poletarac” iz 1970-ih, koja ima za cilj da razbije stereotipe i pokaže da sva deca imaju iste želje, strahove i zajedničke stavove. Istražuje takozvane „ružne reči“ i njihove alternative, dok pokriva različita društvena pitanja kao podteme kroz 30 epizoda. Emisija je dvojezična, što znači da romski i neromski glumci govore na srpskom i na romskom jeziku, a sadrži i titlove na odgovarajućem jeziku.
Ova emisija nastala je uz podršku Nemačke razvojne saradnje kroz regionalni projekat “Socijalna prava za osetljive grupe” (SoRi) uz podršku Programa migracije za razvoj (PME) i projekta “Reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” (VET). Izradila ju je “Artakcija” iz Beograda. Autor koncepta, scenarija i jedan od reditelja je Boban Skerlić.
Nedavno je emisija postala dostupna u digitalnom formatu na onlajn platformi RTS-a. Ovim je omogućena lakša dostupnost, a samim tim i potencijalno dosezanje do šire publike. Regionalni projekat “Socijalna prava za osetljive grupe” koji je trenutno u svojoj drugoj fazi, takođe istražuje mogućnosti za dalju diseminaciju emisije i pristup širom Zapadnog Balkana.
Činjenica da su “Ružne reči” postale dostupne i onlajn, inspirisala nas je da se osvrnemo na proces razvijanja ove emisije. Stoga smo razgovarali sa Sanjom Radović iz „Artakcije“, produkcijske kuće koja je razvila emisiju, i Bobanom Skerlićem, autorom.
Kako je tekao proces snimanja TV serijala “Ružne reči” – impresije sa snimanja, a takođe iz vaše perspektive šta je to što ovaj serijal čini posebnim?
Boban Skerlić: “Svako snimanje, kada se proces jednom završi, najčešće i najviše pamtite po atmosferi u kojoj ste radili. Naša atmosfera na snimanju sa tolikim brojem dece, koja zaista prvi put staju pred kamere, sa nimalo jednostavnim zadacima koje im zadajete i pri tom paralelnom komunikacijom na dva jezika, u pojedinim trenucima je možda izgledala blago haotično. Ali u svakom trenutku gde god da ste po setu pogledali mogli ste videti osmehe, čuti dečije cerekanje dok jedni druge uče novim rečima, ispravljaju u izgovoru ili obavljanju glumačkih zadataka. Pred nama se u realnosti dešavalo to o čemu smo maštali da će se nekad desiti kad jednom snimimo seriju. Rađala su se čista dečija drugarstva oslobođena svih prepreka i predrasuda.
Činjenica da smo uspeli da realizujemo ovu ideju i snimimo “Ružne reči” je za naš autorski i producentski tim pre svega ljudski, a zatim i profesionalno važna, upravo zbog cilja sa kojim smo krenuli u ovu priču. Iskreno se nadamo da je važna i za društvo u kojem živimo. No o tome bi ipak trebalo da govori publika. Ono u šta verujemo je da je samo učešće u snimanju serije bilo značajno za svu decu koja su bila deo tog procesa i da su ti dani snimanja i druženja trajno u njima postavili temelje za prihvatanje drugog i drugačijeg utemeljeno na ljubavi, razumevanju i toleranciji, sa jasnom slikom koliko naše ružne reči i dela koja ih obično prate, mogu da zabole nekog drugog. Ako smo uspeli da na sličan način dopremo i dotaknemo makar jedan deo publike koja je odgledala ovaj serijal, verujemo da smo uradili nešto značajno.”
Imajući u vidu da je TV serijal u nekoliko navrata repriziran na nacionalnoj televiziji RTS, kako vam se čini postupak RTS-a da ovaj sadržaj plasira na web platformi RTSplaneta i tako omogući trajnije i pristupačnije korišćenje sadržaja od strane gledalaca?
Sanja Radović: “Internet je već odavno za mnogu decu postao igralište na kojem vole da provode veliki deo svog vremena, te je samim tim i dobro mesto da se s njima baš tu sretnete, ukoliko želite da ih nečemu naučite ili jednostavno da vas vide i čuju, da im privučete pažnju. Neka istraživanja pokazuju da je sve veći broj sadržaja koji za decu dobijaju važnost u realnom životu tek pošto su ih videla na internetu. Zbog svega ovog obradovala nas je vest da su “Ružne reči” sada dostupne i u online svetu, a to istovremeno i daje mogućnost da nas u neograničenom roku vidi šira publika, različitih uzrasta, i van okvira naše zemlje. Tu prvenstveno mislimo na zemlje regiona, zbog bliskosti jezika, ali i na decu, pa i odrasle, u dijaspori širom sveta koja govore ili im je blizak naš i/ili romski jezik.
Naime, iako su osnovni ciljevi ove serije bili brisanje postojećih predrasuda i stereotipa kada je u pitanju romska manjina u Srbiji, uz očuvanje njenog identiteta i kulture, svesni smo da se ova nacionalna zajednica suočava sa sličnim problemima i u susednim zemljama. Stoga, smatramo da je mudro da komuniciramo s decom pre nego što budu otrovana predrasudama odraslih, te da time povećamo, bar za neki promil, šansu da izgradimo temelje zdravih društava u kojima nema ružnih reči.”
Pored GIZ-a, razvijanje emisije podržalo je i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija “Hemofarm” i RTS.
Emisija je dostupna na sledećem linku: https://rtsplaneta.rs/search/term/ruzne%20reci