U okviru projekta EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji zajednički finansiraju Evropska unija i Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ), a sprovode ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH na Zapadnom Balkanu i Centralna agencija za upravljanje projektima (CPMA) u Turskoj, u Beogradu je 13. jula 2023. organizovana jednodnevna radionica pod nazivom Upravljanje na više nivoa. Cilj radionice, koju je organizovao Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – energija, transport i zaštita klime, jeste jačanje uloge lokalnih aktera u procesu energetske tranzicije, planiranju i sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na nove klimatske uslove.
U ime Grada Beograda radionicu je otvorio Dušan Rakić, gradski Sekretar za energetiku. Rakić je napomenuo da će Grad Beograd privatnim investitorima predložiti projekat javno-privatnog partnerstva (JPP) najsavremenijeg zelenog postrojenja za grejanje i hlađenje kompletnog budućeg EXPO kompleksa u Surčinu i da će se centralni deo postrojenja bazirati na sistemu toplotnih pumpi i zelene solarne elektrane.
Upravljanje na više nivoa (engl. multi-level governance – MLG) podrazumeva način na koji se obaveze i odgovornosti raspodeljuju vertikalno između različitih nivoa vlasti i horizontalno između vladinih i nevladinih organizacija i aktera. Pristup upravljanja na više nivoa i integrisani procesi planiranja politika omogućiće poboljšano i realno planiranje, kao i efikasnije procese njihovog sprovođenja u zemljama Zapadnog Balkana. Aktivnosti u okviru ovog projekta će takođe direktno podržati uspostavljanje veze između nacionalnog nivoa i nacionalnih instrumenata planiranja u oblasti energetike i klimatskih promena i lokalnih instrumenata za planiranje u oblasti klime i energije.
O Nacionalnom planu adaptacije, nacionalnom utvrđenom doprinosu i relevantnim elementima za različite nivoe upravljanja u Srbiji govorila je Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
– Sa aspekta klimatskih promena, Republika Srbija je usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, koja podrazumeva da će do 2030. godine emisije sa efektom staklene bašte biti smanjene za 33,3 posto u odnosu na 1990. godinu. Paralelno privodimo kraju Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, kojim smo obuhvatili sve sektore, a na osnovu prikupljenih podataka uvideli smo da je poljoprivredni sektor u najvećoj meri pogođen klimatskim promenama. Zato smo u okviru ovog programa napravili izuzetno značajan alat Digitalni atlas klime, koji je javno dostupan svima i u kojem postoje podaci za svaku jedinicu lokalne samouprave o klimatskim promenama od 1951. godine. Ovaj informacioni sistem je od neprocenjive važnosti za buduće planiranje adaptacije, jer svi moramo biti svesni činjenice da se moramo prilagoditi kako bismo opstali – poručila je Dokić.
O trenutnoj situaciji i daljim koracima u procesu ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama u okviru projekta EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj govorila je Dubravka Bošnjak, regionalna projektna menadžerka u GIZ-u, koja je tom prilikom istakla da efikasan model upravljanja na više nivoa uključuje niz mehanizama saradnje kako bi se osiguralo da ključni akteri imaju glas u pitanjima koja su im najvažnija u energetskom i klimatskom sektoru.
Cilj radionice je bio da se otvori dijalog na ovu temu, a u narednim koracima zajedno sa važnim akterima razgovaraće se o tome kako funkcionišu komunikacioni mehanizmi i da li ima prostora za unapređenje, posebno ako posmatramo ulogu lokalne samouprave u procesima koji su u toku na državnom nivou (npr. učešće lokalnog nivoa u procesu izrade i kasnije implementacije Integrisanog energetskog i klimatskog plana za Srbiju). Važno je napomenuti da nekoliko gradova u Srbiji izrađuje Planove održive energije i klime (u skladu sa inicijativom Sporazum gradonačenika EU), te da bi veza između SECAP-a i NECP-a bila ključna za kasniju implementaciju obaju planova.
O projektu:
Projekat EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj bavi se pitanjem klimatskih promena i pruža podršku energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, posebno kroz promociju inicijative Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju u regionu, kao i pružanjem podrške lokalnim vlastima da svoje ambicije za smanjenje emisije gasova staklene bašte pretvore u stvarnost i povećaju otpornost na uticaje klimatskih promena, uzimajući pri tome u obzir lokalnu raznolikost. U okviru ovog projekta, lokalne samouprave su osnažene da učestvuju u upravljanju na više nivoa koje se odnosi na razvoj i sprovođenje energetske i klimatske politike. Projekat kofinansiraju Evropska unija i Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ). Na Zapadnom Balkanu projekat u okviru Otvorenog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energija, transport i zaštita klime sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. U Turskoj projekat finansira Evropska unija a sprovodi Centralna agencija za upravljanje projektima (CPMA).