Skip to main content

Pandemijska kriza koja još nije završena a koja je izvršila ogroman pritisak na javne finansije, izazvala je energetsku krizu i podstakla rast inflacije kroz poskupljenje energenata i hrane. Sada je svet u još jednoj krizi, koju je izazvao rat u Ukrajini. Nova kriza je, zbog svoje nepredvidivosti, posebno opasna za podrivanje makroekonomske stabilnosti. Srbija se, kao i ostale zemlje, našla pred teškim odlukama kako da obuzda inflaciju i da istovremeno pomogne privredi i stanovništvu u ovakvim okolnostima.

Na kratak rok, dobitnici su oni koji trenutno imaju resurse najpotrebnije svetskoj privredi, ali na dugi rok su dobitnici nosioci znanja, inovacija i oni koji su sposobni da proizvode dodatu vrednost. Privredi Srbije, dugoročno posmatrano, potreban je novi model ekonomskog rasta koji će uvažavati principe zelene tranzicije i digitalizacije, jer će u novom okruženju opstati samo oni koji imaju ta znanja. Zato je važno da domaća preduzeća prepoznaju ovu šansu, zaključeno je na konferenciji „Koliko je otporna srpska privreda na globalne krize i izazove?“   

Ambasada Savezne Republike Nemačke i Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje u ime Nemačke razvojne saradnje organizovali su 18. maja u Beogradu konferenciju „Koliko je otporna srpska privreda na globalne krize i izazove?“, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. U uvodnom delu, učesnicima su se obratili Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Tomas Šib, ambasador SR Nemačke u Srbiji i Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Zvaničnici na najvišem nivou saglasili su se da su poskupljenja energenata i hrane koja podstiču rast inflacije, poremećaji u nabavci, najave o novoj recesiji i nepredvidivost daljih posledica izazvanih ratom u Ukrajini doveli u opasnost makroekonomsku stabilnost i proizveli velike teškoće za privredu u obe države. Stoga su prioritetni zadaci da se diversifikuju izvori gasa i nafte i nastavi sa razvojem obnovljivih izvora energije. Potrebno je raditi i na većoj diversifikaciji lanaca snabdevanja, a posebna odgovornost na vladama je da donesu mere koje će obuzdati inflaciju i u isto vreme pomoći privredi i stanovništvu da prebrode novu krizu.

Na konferenciji je istaknuto da je Nemačka vodeći investitor u Srbiji, sa ulaganjima od tri milijarde evra, dok 125.000 ljudi radi u kompanijama sa nemačkim kapitalom i preduzećima koja su povezana sa njim. Srbija je izrazito orijentisana na saradnju sa evropskom privredom, o čemu govori i podatak da čak 65% srpskog izvoza ide u EU, što je 17 puta više od izvoza u Rusiju. Kompanije koje posluju sa EU zapošljavaju 950.000 ljudi, a iz Evropske unije dolazi 70% ukupnih stranih direktnih investicija. Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji, potvrdio je i ovom prilikom da će integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ostati prioritet nemačke spoljne politike, kao i da će nemačke kompanije nastaviti da ulažu u dugoročne projekte u Srbiji.

EVROPSKA PERSPEKTIVA SRBIJE

Srbija može biti otporna na krize kao što je aktuelna, ali pod određenim uslovima, pokazale su analize koje su predstavili Mario Holcner, izvršni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i Radojka Nikolić, ekonomska novinarka i urednica časopisa Ekonometar i Biznis magazin.

Srbija je relativno dobro prošla kroz pandemiju, pre svega zbog strukture privrede u kojoj nisu dominantne delatnosti koje su bile najugroženije, a najotpornijim su se pokazale poljoprivreda i IT industrija. Ublažavanju posledica značajno su pomogli paketi državne pomoći, čiji iznos je premašio 18% BDP-a, što je uvećalo javni dug za šest milijardi evra. Pokazatelji iz ove godine sugerišu da se globalna kriza preliva i u Srbiju, a najveće opasnosti za dalji razvoj su nizak rast i spora integracija u EU, što bi dodatno povećalo zaostajanje za privredom EU.

Srbija je dobar kandidat za privlačenje novih investitora koji žele da diversifikuju i skrate lance nabavke, pre svega zato što se dobro kotira u regionu prema raspoloživosti stručne radne snage, posebno kada je reč o visoko obrazovanim kadrovima u tehničkim i prirodnim naukama. Posao za državu je poboljšanje kvaliteta institucija, vladavine prava i veća predvidljivost poslovnog ambijenta, budući da su potencijalni investitori niže ocenili delotvornost uprave u svim zemljama Zapadnog Balkana.

Još jedan važan faktor za odluke gde će investicije biti usmerene je specijalizacija nacionalnih ekonomija. U slučaju Srbije, specijalizacija u proizvodnji je iznad proseka, ali su ispod njega ulaganja u istraživanja i razvoj, kao i specijalizacija za usluge koje nose visoku dodatu vrednost.

POTREBAN JE NOVI MODEL RASTA

Predstavnici republičke vlade su potvrdili na konferenciji i da Srbija uporedo sa merama koje bi trebalo da doprinesu uštedi energije, radi i na diversifikaciji snabdevanja kako bi ono bilo što stabilnije. U toku je izgradnja gasovoda prema Bugarskoj, koja se realizuje uz podršku Evropske investicione banke, kako bi se smanjila zavisnost zemlje od ruskoga gasa, a država povećava i kapacitete za skladištenje gasa u „Banatskom dvoru“.

Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo i Uredbu za socijalno ugrožene potrošače, kojom se predviđa umanjenje računa za struju za oko 10.000 najugroženijih domaćinstava i pokrenulo šemu za podizanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, kroz subvencionisanje zamene stolarije i postavljanje solarnih panela radi sopstvene proizvodnje energije. Planirano je da se u ove projekte u narednih nekoliko godina uloži između 600 i 700 miliona evra.

Srbija radi i na projektima koji imaju za cilj da se u proizvodnji energije ugalj zamenjuje obnovljivim izvorima. Nadležno ministarstvo je pripremilo 30 projekata koji su vredni oko 13 milijardi evra, a značajni partneri u realizaciji su Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka i Evropska investiciona banka.

Srbija ima šansu za inovativniji model rasta, koji se zasniva na digitalizaciji i principima zelene ekonomije, saglasili su se i privrednici. Domaći IT sektor može biti dobar partner u tom procesu, ali je i za ovu industriju, u kojoj se 80% firmi bavi izvozom usluga za strane klijente a svega petina razvija sopstveni proizvod, neophodno da se specijalizuje za proizvode sa visokom dodatom vrednošću.

Domaćoj privredi, pre svega malim i srednjim preduzećima, značajnu podršku za bržu digitalizaciju pruža i Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije. Centar je obezbedio bespovratnu subvenciju Ministarstva privrede, u visini do 6.000 evra, kao i usluge licenciranih konsultanata, a istraživanje PKS je pokazalo da su preduzeća koja su se uključila u ovaj program ispunila 94% svojih ciljeva. Privredna komora Srbije uporedo razvija i aktivnosti Centra za cirkularnu ekonomiju, kako bi se povećala energetska efikasnost u domaćim preduzećima, smanjili škartovi u proizvodnji i na odgovarajući način tretirao otpad. Za uspeh ovog koncepta potrebno je sprovesti i reforme u obrazovanju, s ciljem da se edukuju stručnjaci za zelenu ekonomiju koja funkcioniše na potpuno drugačiji način od klasične, istakli su u ovom privrednom udruženju.

© 2024 Nemačka saradnja u Srbiji. Sva prava zadržana.