Početkom marta ove godine, socijalne službe širom Srbije počele su da koriste novi, inovativni softver „Aurora“, koji omogućava elektronsko prikupljanje podataka u različitim oblastima delovanja ustanova socijalne zaštite. Ovaj softver je krajem prošle godine počeo da se primenjuje u ustanovama na teritoriji Vojvodine i u velikoj meri rasteretio socijalne radnike administrativnih obaveza i tako povećao njihovu efikasnost u radu, ujedno obezbeđujući preciznost, pouzdanost i proverljivost podataka. Primenom na nivou cele zemlje, obimna administracija i podaci rasuti po brojnim dokumentima i formularima u okviru ustanova socijalne zaštite, postaće prošlost.
Softver je razvijan u okviru projekta „Digitalizacija instrumenata socijalne zaštite“ koji je sprovodilo udruženje Podrška održivim zajednicama, u saradnji sa Pokrajinskim i Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu kao i Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Aktivnosti su podržane od strane regionalnog projekta „Socijalna prava za osetljive grupe“ (SoRi) Nemačke razvojne saradnje.
„Posebno smo ponosni na to što je ovaj projekat pokrenuo uspešno partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora. Dobio je veoma važnu podršku socijalnih službi i drago nam je što su one prepoznale višestruku korist u rešenjima koja projekat predlaže.“ istakla je Stanislava Vidović, nacionalna koordinatorka projekta SoRi.
Zahvaljujući brzom prikupljanju podataka i naprednim metodama njihovog povezivanja i analize, novi softver institucijama i kreatorima javnih politika pruža detaljan uvid u različite aspekte rada ustanova socijalne zaštite, kao što su stanje lokalnih pružalaca usluga, slučajevi nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, te izveštavanje centara za socijalni rad i ustanova za smeštaj njihovih korisnika. Krajnji cilj uvođenja softvera je postavljanje osnova za donošenje mera socijalne zaštite koje će na efikasniji način odgovarati na potrebe različitih osetljivih grupa.
„Želeli smo da na ovaj način rasteretimo socijalne radnike i omogućimo im da se manje bave administracijom, a više stvarnim potrebama korisnika usluga socijalne zaštite. Zbog nepreciznih podataka i preopterećenosti zaposlenih, socijalne službe su retko bile u prilici da deluju preventivno. Nadamo se da će im brza i dubinska analiza podataka koju ovaj softver sprovodi to omogućiti,“ naglasila je Vidović.
Sistem socijalne zaštite u Srbiji obuhvata 423 ustanove različitih vrsta – od centara za socijalni rad, preko ustanova za smeštaj lica različitih kategorija, pa do privatnih domova za smeštaj starih. Sve ove ustanove jednom ili dva puta godišnje Republičkom i Pokrajinskom zavodu za socijalnu zaštitu dostavljaju obimne izveštaje o svom radu, pa tako na ove dve adrese u istom trenutku stigne više od 400 takvih izveštaja koje je potrebno objediniti u jedinstveni dokument.
Prednosti novog softvera su brojne, ali nekoliko njih se posebno ističe – na prvom mestu bezbednost podataka, koji se čuvaju na serveru unutar ustanove socijalne zaštite. Osim toga, softver mogu da koriste samo ovlašćeni i registrovani socijalni radnici, koje svaka ustanova zasebno određuje. Druga važna prednost je logička kontrola podataka, koja je integrisana u softver. Sistem sam upozorava korisnika ukoliko se unese nelogičan podatak i obaveštava ga da podatak nije validan. Na ovaj način mogućnost greške svedena je na minimum. Softver omogućava i znatno brži unos podataka. Primera radi, za svaki slučaj nasilja u porodici do sada se otvarao novi dokument, čak i ako je reč o istim osobama. Novi sistem predviđa da se svakoj žrtvi nasilja u porodici dodeljuje jedinstven broj pod kojim se zavode i sve potencijalne naredne prijave u vezi sa tom osobom. Na ovaj način ne unose se ponovo podaci o žrtvi, a i svi slučajevi nasilja u vezi sa istom osobom su objedinjeni i pregledniji. „Aurora” predviđa i obaveštavanje socijalnih radnika o krajnjem roku za podnošenje izveštaja, što će uticati na njihovu blagovremenu isporuku.
„Softver je veoma jednostavan za upotrebu. Prilikom njegovog dizajna, nastojali smo da elektronski formular što više liči na dokumente koje su socijalni radnici ranije popunjavali, kako bi se što lakše navikli na nov metod. Reakcije socijalnih radnika sa teritorije Vojvodine koji su već imali prilike da koriste ovaj softver su više nego pozitivne, što nas je i podstaklo da njegovu upotrebu proširimo na sve opštine u Srbiji,“ ističe Marija Krsmanović iz udruženja Podrška održivim zajednicama.
Jedan od narednih koraka za unapređenje softvera odnosiće se na direktno kreiranje izveštaja, što će još više olakšati rad ustanova socijalne zaštite i Republičkog i Pokrajinskog zavoda. Takođe, budući da će novi softver obezbediti precizne informacije o radu ustanova u okviru sistema i korisnicima, ideja koja je u procesu razmatranja je da deo podataka koji se prikupljaju uz njegovu pomoć bude javno dostupan svima koje oblast socijalne zaštite zanima.
Regionalni projekat GIZ „Socijalna prava za osetljive grupe“, finansiran od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), ima za cilj poboljšanje uslova neophodnih za osiguranje jednakih socijalnih prava, uključujući pravo na nediskriminaciju osetljivih grupa. Ključni akteri kao što su centri za socijalni rad, lokalne samouprave i nevladine organizacije su podržane u odabranim opštinama. Projekat se sprovodi u pet zemalja na zapadnom Balkanu: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*[1], Severna Makedonija i Srbija.
Osoba za kontakt: Mr. Michael Samec
[1] *Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.