Tradicionalna podela rodnih uloga u obavljanju roditeljstva u modernom društvu doživljava niz promena koje su značajne kako na nivou pojedinaca, tako i društva u celosti. U srpskom društvu postoje različite percepcije u pogledu učešća roditelja različitog pola u roditeljstvu, što je pokazao projekat „Tatamata: očinstvo i neplaćeni rad – rodno transformativne politike i prakse“, finansiran od strane Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj – BMZ. Projekat je sprovela Kuća rodnih znanja i politika (eng. Gender Knowledge hub), tokom 2023. godine, uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.
Projekat „Tatamata“ predstavlja jedan od koraka ka promeni dominantnog modela roditeljstva u Srbiji i ima za cilj da doprinese reformi javne politike u pogledu razvoja i implementacije rodno odgovornog i transformativnog roditeljstva. Projekat je rezultirao konkretnim predlozima mera i aktivnostima koje će unaprediti rodne perspektive očinstva. Takođe, brojne aktivnosti su doprinele promociji rodno odgovornog i rodno tranformativnog modela roditeljstva očeva čime se povećala vidljivost rodne perspektive u modelima brižnog očinstva.
Realizovano istraživanje se odnosilo na nekoliko aspekata: iskustva i stavovi očeva u pogledu rodno odgovornog očinstva; iskustva, stavovi i očekivanja osoba ženskog pola – majki ali i mladih (sinova i kćerki) u pogledu rodne ravnopravnosti u procesu roditeljstva. A kako bi se stekao sveobuhvatni uvid, u istraživanju su učestvovali i pripadnici različitih osetljivih društvenih grupa – LGBTIQ+, romska populacija, osobe sa invaliditetom. Rezultati istraživanja su pokazali da se kao društvo suočavamo sa opadanjem svrsishodnog učešća očeva u odrastanju dece i da između 0,45 i 0,56 odsto očeva uzme roditeljsko odsustvo radi nege deteta. U okviru projekta je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da 57% žena brigu o deci vode uglavnom same, dok je 38% njih navelo da brigu o deci deli zajedno sa partnerom. Nasuprot tome, čini se da su muškarci „blaži“ u pogledu ocenjivanja učestalosti podeljene brige u roditeljstvu, pa čak 54% ispitanika smatra da zajednički učestvuje u roditeljstvu.
Projekat je na osnovu istraživanja dao preporuku za unapređenje postojeće regulative u ovoj oblasti koja podrazumeva obavezno odsustvo nakon rođenja deteta za roditelje oba pola uz 100 odsto plate tokom odsustva u trajanju od 30 uzastopnih radnih dana ili 4 puta po sedam radnih dana tokom prvih šest meseci života bebe. Postojeće, domaće zakonodavstvo prepoznaje (finansijsku) podršku uglavnom usmerenu ka osobama ženskog pola u cilju usklađivanja rada i roditeljstva, pri čemu ne isključuje ni osobe muškog pola. Naime, Zakon o radu prepoznaje pravo na porodiljsko odsustvo sa posla prevashodno majki koje su u radnom odnosu, dok očevi imaju pravo na isto u izuzetnim okolnostima: u slučaju kad majka napusti dete, premine, ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr). Takođe, pravo na porodiljsko odsustvo u smislu ovog zakona ima otac kada majka nije u radnom odnosu. Međutim, i pored postojanja ove zakonske mogućnosti, mali broj očeva ga u realnosti iskoristi. Podaci iz medijskih izvora pokazuju da samo 327 očeva u 2022. godini koristilo zakonsku mogućnost odsustva s posla radi nege deteta, što je manje od jedan odsto, budući da je ukupan broj živorođene dece 40.000 u toj godini[1].
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost Republike Srbije za period 2021-2030. godine, predviđa mere koje se odnose na usklađivanje rada i roditeljstva čime je prepoznat značaj ove teme za društvo. Normativni okvir na evropskom nivou takođe prepoznaje obavezu odsustva očeva sa posla u prvim danima roditeljstva. Direktiva o ravnoteži poslovnog i privatnog života koja je deo pravnog sistema Evropske unije i obavezna za države članice, uvodi obavezno roditeljsko odsustvo za očeve, 10 dana po rođenju deteta (nekoliko dana pre i/ili posle) i obavezno roditeljsko odsustvo u trajanju od najmanje dva do četiri meseca za očeve u okviru odsustva radi nege deteta. Pored toga, ona definiše proširivanje mogućnosti za fleksibilno radno vreme za roditelje dece mlađe od osam godina.
Podrška sistema je nedvosmisleno neophodna jer dosadašnja praksa pokazuje da su majke te, koje u naročito prvom periodu, učestvuju u odgajanju i nezi dece, dok su očevi, uglavnom usled poslovnih obaveza manje aktivno uključeni u roditeljstvo. To potkrepljuju i podaci iz Istraživanja o korišćenju vremena u Republici Srbiji iz 2022[2]. godine Republičkog zavoda za statistiku koji govore da žene provode duplo više vremena na neplaćenim poslovima, nego na plaćenom poslu, dok je za muškarce obrnuto. Takođe, za sada u Srbiji nema mera koje podstiču poslodavce u privatnom sektoru kojima bi se povećala i promovisala uloga očeva u roditeljstvu. To pre svega znači promovisanje i korišćenje odsustva radi nege deteta, ali zatim i dane bolovanja kada su mala deca bolesna i kada ne idu u vrtić ili školu, što često predstavlja prepreku za žene zaposlene u privatnom sektoru da zadrže posao i napreduju u karijeri.
Kako bi se povećala roditeljska kompetencija očeva i uspostavile čvršće veze sa decom od najranijeg uzrasta projekat je, kao jednu od mera, predložio i izmenu Zakona o radu po kojoj bi zaposleni otac ili usvojitelj imao obavezu da koristi najmanje tri meseca roditeljskog odsustva radi nege deteta, nakon obaveznog porodiljskog odsustva za majke. Ova mera bi, takođe, omogućila da se majke ranije vrate na posao nakon rođenja deteta, što će uticati na smanjenje diskriminacije žena na tržištu rada, i omogućiti da muškarci i žene budu u jednakoj meri odsutni sa posla prilikom rođenja deteta.
Takođe, da bi se povećala uloga očeva u prvim danima nakon rođenja deteta, neophodno je uneti još jednu izmenu Zakona o radu. Projekat, radi unapređenja ove oblasti, predviđa neophodnost povećanja vremena koje zaposleni treba da bude sa novorođenim detetom i partnerkom. Odnosno, smatra se da se dosadašnjih pet dana koji su previđeni navedenim Zakonom poveća na deset radnih dana.
Kao jedno od važnih zaključaka istraživanja ističe se važnost muškog roditeljstva i svakog pokušaja koji je usmeren na jačanje učešća žena u javnom prostoru i unapređenja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Uključivanjem muškaraca u ovom segmentu biće mnogo lakše ako se, kao društvo, pozabavimo „krizom maskuliniteta“, i podelama na majku i decu kao jedan skup, a oca kao drugi skup, što se teško kasnije menja i pretvara u dovoljnu bliskost, zajedničku odgovornost i partnerski dogovor roditelja.
[1] https://biznisuregionu.com/manje-od-jednog-procenta-oceva-u-srbiji-koristi-porodiljsko/
[2] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=13924