Potencijal zelene ekonomije u Srbiji je veoma veliki, zbog čega je neophodan interdisciplinarni pristup i zajedničko delovanje svih aktera u društvu u izgradnji zelenog kapitala, složili su se predstavnici državnog, civilnog i privatnog sektora tokom panel-diskusije na temu “Kako postati (zeleni) milioner?“ u okviru međunarodnog festivala Green Fest u Beogradu.
Tok diskusije odredila je Kristina Kujundžić, moderator, u ime Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – projekta biodiverzitet (GIZ ORF BD), koji je bio organizator. Ona je istakla da zajednički ciljevi jesu i moraju biti životna sredina, koja je spremna da bude naš lojalni partner, i održivi razvoj, kojem mi zauzvrat moramo težiti.
Učesnici panel-diskusije više puta su se složili da civilni sektor ima poseban značaj u dosadašnjim naporima i rezultatima u oblasti zaštite životne sredine, a Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, posebno se zahvalio organizacijama civilnog društva na upornosti i zalaganju koje je za rezultat imalo osnivanje zasebnog ministarstva zaduženog za životnu sredinu.
„Organizacije civilnog društva su nezavisne, ali na neki način one utiču i na vlasti, jer mi smo njihove oči i uši. Mi prvi sve vidimo i onda ih podstičemo na reagovanje“, naveo je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Ipak, organizacije civilnog društva ne mogu da delaju same i potrebno je da donosioci odluka na lokalnom i državnom nivou razumeju značaj životne sredine i da kontinuirano rade na donošenju i sprovođenju odluka“, naglasila je Valentina Đureta iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Novi odnos prema životnoj sredini nagoveštava potrebu za novim profilima zanimanja i novim radnim mestima, što otvara vrata zelenom preduzetništvu. Milja Vuković iz Udruženja InAkt rekla je da se u ovom trenutku „stvara novi način života na planeti“, jer promene koje su se dogodile u poslednjih 50 godina nisu zabeležene u istoriji, a to podrazumeva mnoštvo novih zanimanja koje možda još ne možemo da definišemo, ali koja su neophodna.
Privatni sektor je, prema oceni vlasnica Koozmetik firme Jovane Antić i Danijele Stanković, sasvim otvoren za rad na zaštiti životne sredine. „Priroda još uvek ima mnogo resursa i potrebno je da radimo na njihovom očuvanju. Pritom se moramo pitati šta mi to dajemo prirodi da bi ona nama davala nešto zauzvrat“.
Panelisti su jednoglasno osudili izjave poput onih da je rad na zaštiti životne sredine samo nepotreban trošak. Oni smatraju da je upravo obrnuto i da su takvi komentari samo još jedna potvrda da je neophodna edukacija u ovoj oblasti.
„Uvodeći principe cirkularne ekonomije, u ministarstvu radimo na tome da dokažemo da ovo nije trošak“, dodao je državni sekretar Karić. „Najvažniji cilj je da pokušamo da uredimo životnu sredinu na način koji EU i građani Srbije priznaju“, zaključio je on.
Karić je dodao i da postoje poteškoće u otvaranju Poglavlja 27 Pregovora o pristupanju EU, u vezi sa brojnim direktivama EU koje se tiču životne sredine i da se u ovom trenutku očekuje da proces započne u aprilu. „Ako ne budemo dovoljno spremni, nećemo ga ni tada otvarati, jer ne želimo da ponavljamo greške koje su neke zemlje u okruženju načinile, pa sada plaćaju penale zbog toga“.
Panel je privukao izuzetno veliki broj posetilaca, potvrdivši da postoji ogromno interesovanje za zelenu ekonomiju i mogućnosti koje pruža zeleno preduzetništvo. Održan je u okviru Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest, u organizaciji ORF-BD projekta koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) a finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).
Ovaj sadržaj kreirao je:
Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – projekat biodiverzitet (ORF-BD) Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ)
Sedište projekta – Sarajevo, Bosna i Hercegovina