Skip to main content

Nakon pet godina života u Nemačkoj tridesetpetogodišnja Marija se vratila u Srbiju sa porodicom jer je njihov zahtev za azil odbijen. Bilo joj je teško da se prilagodi novim uslovima u kojima je živela jer nije imala prijatelje i nije znala za sisteme podrške u Srbiji na koje može da se osloni. Osećala se depresivno i zabrinuto jer su ona i njen muž nezaposleni, sa troje dece koje treba nahraniti. Poznanica ju je zatim obavestila o Beogradskom centru za ljudska prava, čvorištu za povratnike i druge ranjive grupe, koji im nudi različite vrste socijalnih usluga, uključujući psihološke i pravne savete.

„Psihološki savetnik u Centru mi je zaista pomogao da se prilagodim novim životnim okolnostima i rešim probleme i brige na odgovarajući način. Znači mi i da imam samo nekoga sa kim mogu da popričam, nekoga ko mi može pomoći bez osuđivanja”, objasnila je Marija. Kako se njeno mentalno zdravlje poboljšavalo, smatrala je da je spremna da počne da traži konstruktivna rešenja za svoju situaciju. „Učestvovala sam i u nekoliko radionica koje su organizovane u Centru i primila sam mnogo korisnih informacija o dostupnim socijalnim uslugama za nezaposlene žene i za porodice bez prihoda. Zahvaljujući tim informacijama, moj suprug i ja smo se prijavili i dobili finansijsku pomoć od lokalnog Centra za socijalnu pomoć. Zaista sam zahvalna Centru i nastaviću da dolazim ovde kad god mogu”, dodala je ona.

Povratnici poput Marije i njene porodice su samo jedna od marginalizovanih socijalnih grupa koja često koristi usluge Centra. Centar je osmislio svoje aktivnosti sa namerom da ponudi bezbedno mesto za okupljanje ranjivim grupama poput romske i LGBT populacije, ali i mladima, ženama, osobama sa invaliditetom i mnogim drugima. Njegove usluge uključuju psihološko, medicinsko, pravno i vršnjačko savetovanje, kao i edukativne i kreativne radionice, predavanja o raznim temama poput ljudskih prava, antidiskriminacije, sprečavanja PPB i HIV, prava na socijalne i zdravstvene usluge i distribuciju kondoma i lubrikanata.

Osnovan 2009. godine u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, uz podršku GIZ projekta SoRi, Centar je proširio svoje usluge na manje gradove poput Aleksinca, Leskovca, Pirota i Bujanovca, kao i na prestonicu Srbije, Beograd. Takođe je uspeo da proširi svoj portfolio usluga i poveća vidljivost i održivost, kroz aktivnosti za publicitet i lokalna i regionalna partnerstva. Najveći uspeh, međutim, bio je rast osoblja za pružanje pomoći i aktivnosti za pokrivanje dodatnih gradova i ponudu bolje ciljanih usluga.

Osoblje za pružanje pomoći je možda najvažniji resurs Centra. Sa dobrom obukom za rad sa ranjivim grupama, osoblje je posvećeno uspostavljanju poverenja u Centru među korisnicima socijalnih usluga. Oni takođe olakšavaju povezivanje ranjivih zajednica i ustanova za socijalno zbrinjavanje.

Milica radi u Centru za ljudska prava kao pravni savetnik više od godinu dana. Smatra da je njen posao dinamičan i interesantan, imajući u vidu broj korisnika i raznolikost grupa sa kojima radi.

„Članovima ranjivih socijalnih grupa vrlo su potrebni pravni saveti – pružamo približno 130-150 pravnih usluga ili saveta mesečno. Činjenica da su ove usluge ovde besplatne i da je Centar prijatno mesto gde korisnici mogu doći u bilo kom trenutku, iz bilo kog razloga – ponekad samo da provedu vreme, da se zagreju ili koriste internet, čini Centar veoma posećenim”, zaključuje Milica.


GIZ Regionalni projekat o socijalnim pravima za ranjive grupe koji je naručilo Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) za cilj ima unapređenje uslova koji su potrebni za osiguranje jednakih socijalnih prava, uključujući pravo na nediskriminaciju ranjivih grupa. Ključne zainteresovane strane poput centara za socijalni rad, lokalnih uprava i nevladinih organizacija su podržane u odabranim opštinama. Projekat je sproveden u pet zemalja Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji i Srbiji.

Osoba za kontakt: Michael Samec

© 2024 Nemačka saradnja u Srbiji. Sva prava zadržana.