Digitalizaciju instrumenata socijalne zaštite u Autonomnoj pokrajini Vojvodini izvršila je NVO Podrška održivim zajednicama, u saradnji sa Zavodom za socijalnu zaštitu, Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i regionalnim GIZ projektom Nemačke razvojne saradnje Socijalna prava za ranjive grupe (SoRi), u trajanju od oktobra do decembra 2017. godine. Glavna svrha projekta bilo je unapređenje usluga socijalne zaštite u srpskoj severnoj pokrajni i usklađivanje istih sa standardima Evropske unije, kroz razvoj i implementaciju inovativnih digitalnih rešenja. Projekat je pažljivo planiran i realizovan uz stalnu podršku i učešće različitih relevantnih stručnjaka.
Onlajn sistem koji prikuplja podatke, analize i dokaze razvijen je intenzivnom saradnjom između stručnjaka za socijalne usluge i softverskih inženjera. Osmišljen je sa posebnim fokusom na pet ključnih aspekata: stanje lokalnih dobavljača usluga, podaci o nasilju u porodici i partnerskim odnosima, stanje centara za socijalni rad, stanje institucija za smeštaj korisnika i podesiv format za ciljno istraživanje.
„Ovo je složen proces koji je rezultirao uvođenjem evropskih standarda u funkcionisanje institucija. Softver je dizajniran da digitalno prikuplja podatke direktno od socijalnih radnika, da maksimalno smanji mogućnost greške, smanji obim posla socijalnih radnika i obezbedi pristupačne podatke za ustanove socijalne zaštite i kreatore javnih politika. Jednostavan je za korišćenje, prilagođavanje i nadogradnju. Korisnici usluga socijalne zaštite treba da imaju konačnu korist od ovog softvera, jer on socijalnim radnicima omogućava da razumeju tendencije u svojoj oblasti rada i kreiraju delotvornije mere socijalne zaštite”, Dodatna vrednost projekta, na koju smo veoma ponosni, jeste da smo postigli javno partnerstvo visokog kvaliteta kroz model saradnje između udruženja, javnih ustanova i nezavisnih stručnjaka“, rekao je Radomir Šovljanski, predstavnik Pokrajinskog instituta za socijalnu zaštitu.
Grupa stručnjaka je u toku razvojne faze definisala metodologiju i pripremila sadržaj za dva onlajn kursa, zajedno sa pomoćnim materijalima i testovima za procenu, obezbeđujući na taj način digitalne obuke za profesionalne radnike. Kursevi su se odnosili na pojedinačne procene i planiranje i na rad sa marginalizovanim zajednicama. Istovremeno je kreirana jedinstvena lična onlajn baza podataka svih profesionalnih radnika u sistemu koji periodično moraju da prođu onlajn obuku.
U decembru 2017. godine promovisana je probna verzija onlajn sistema, nakon čega su usledile četiri obuke u Inđiji, Novom Sadu, Pančevu i Subotici. Učesnici, približno njih 90, bili su pružaoci lokalnih socijalnih usluga iz centara za socijalni rad. Uz učenje o korišćenju sistema, imali su priliku da podele informacije o sopstvenom korisničkom iskustvu i time pruže dodatni doprinos daljem poboljšanju sistema.
„Prisustvo na obukama je premašilo naša očekivanja – naišli smo na veliki odziv zaposlenih u svim institucijama u sistemu. Na naše zadovoljstvo, svi učesnici su pozitivno ocenili inicijativu kao primer inovacije i uvođenja viših standarda za rad“, dodao je Šovljanski.
Odličan odziv socijalnih radnika uspostavio je stabilnu osnovu za dalju nadogradnju softvera tokom 2018. godine. Proces će takođe uključivati sprovođenje složenog obimnog istraživanja i razvoj inovativnih politika, u cilju obezbeđivanja kvalitetnih informacija za donosioce odluka i kreatore politika. Konačni cilj procesa implementacije softvera predstavlja unapređenje kvaliteta usluge i međusektorske saradnje.
GIZ Regionalni projekat o socijalnim pravima za ranjive grupe koji je naručilo Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) ima za cilj unapređenje uslova koji su potrebni za osiguranje jednakih socijalnih prava, uključujući pravo na nediskriminaciju ranjivih grupa. Ključne zainteresovane strane, poput centara za socijalni rad, lokalnih uprava i nevladinih organizacija, podržane su u odabranim opštinama. Projekat je sproveden u pet zemalja Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji i Srbiji.
Osoba za kontakt: Michael Samec