GIZ DKTI projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ odabran je kao jedan od ukupno četiri podržana projekta koji su učestvovali u inicijativi „Izazovi za gradove: Agenda 2030 u susret akciji za klimu u urbanim sredinama“ koju je pokrenuo GIZ sektorski projekat „Integrisana primena Agende 2030 u gradovima i gradskim regionima“ u Nemačkoj. Uvodeći inovativne pristupe lokalnim izazovima koji se odnose na borbu protiv klimatskih promena, realizacija jednogodišnjeg pilot projekta „Food Shifters: Model održivog upravljanja viškovima i otpadom od hrane“ koji će se sprovoditi u gradu Beogradu, započela je ovog jula.
U partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i Gradom Beogradom, GIZ DKTI projekat uspostaviće dobrovoljnu šemu za upravljanje otpadom od hrane koju stvaraju veliki generatori u gradu Beogradu (prodajni objekti, restorani, hoteli, ketering firme i javne institucije kao što su bolnice i vrtići) sa ciljem da viškove hrane koji su i dalje pogodni za ljudsku upotrebu preusmere i omoguće jednostavan pristup hrani naročito ugroženim socijalnim grupama.
Uspostavljanjem IT platforme i aplikacije mapiranjem i praćenjem najvećih generatora otpadne hrane doprineće se sprečavanju nastanka otpada od hrane prikazujući istovremeno količine i lokacije sa kojih se viškovi hrane mogu redistribuirati. Ovakav pristup doprineće ne samo upravljanju otpadom od hrane, već će umanjenje količina organskog otpada koji se odlaže na deponiji imati direktni uticaj na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a ugroženim grupama, posebno ženama žrtvama nasilja i siromašnima, osiguraće lakši pristup viškovima hrane.
Projekatne aktivnosti će pomoći gradu Beograd u dostizanju ciljeva iz dokumenta Agenda 2030 jer se očekuje da rezultati direktno doprinesu sledećim ciljevima održivog razvoja (COR) uvezujući ekološke i socio-ekonomske aspekte održivog razvoja gradova sa ciljem ispunjenja COR 11 (Održivi gradovi i zajednice) i COR 13 (Akcija za klimu), doprinoseći COR 12 (Odgovorna potrošnja i proizvodnja), ali i COR 2 (Svet bez gladi) i COR 5 (Rodna ravnopravnost).
U Srbiji se godišnje odbaci ili gubi 770.000 t hrane, a procene pokazuju da se sprečavanjem odlaganja otpada od hrane na deponije može uštedeti 580kg ekvivalentnog CO2 po toni organskog otpada. Zajedno sa značajnim problemima u životnoj sredini i potencijalima za socio-ekonomski razvoj koji na ovaj način izostaju, Projekat će pratiti nastanak otpadne hrane u lancu vrednosti i distribucije i predstaviti rešenja za sprečavanje nastajanja otpada, ponovnu upotrebu i ponovnu distribuciju. Na taj način ne samo da će se smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), već će se olakšati ponovno iskorišćenje prirodnih resursa u cilju ostvarenje socio-ekonomske koristi, tj. povećaće se dostupnost hrane ugroženim stanovnicima grada.
Kontakt osoba Marija Bogdanović, vođa projekta.