Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru – DIMAK, kao prva stanica za povratnike, ali i lokalno stanovništvo, tokom 2020. godine pružio je više od 8.900 različitih usluga podrške povratnicima, dok su savetnici DIMAK-a za regularne migracije obavili 1013 savetovanja. Klijenti DIMAK centra svakodnevno su informisani o najvažnijim temama poput izmene uslova prelaska granice i ulaska na teritoriju Nemačke, kao i procedura koje se primenjuju na naše građane koji su se u vreme početka pandemije našli u Nemačkoj i moraju da produže boravak. Da bi omogućio kontinuitet u pružanju pouzdanih informacija svojoj ciljnoj grupi, DIMAK centar je u novonastalim okolnostima koje su nastale kao posledica pandemije Kovida-19 pružao informacije i u onlajn formatu i telefonski.
Time su na najbolji način nastavljeni projekti u oblasti migracija koje u ime nemačke vlade sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ). U okviru programa Migracije za razvoj, kao deo šire inicijative „Povratak u nove šanse“, do sada je od 2017. godine pružana direktna i konkretna podrška ne samo povratnicima u Srbiji, već i lokalnom stanovništvu, dok su u okviru programa Migracije i dijaspora promovisani razvojni aspekti regularnih migracija i saradnja sa dijasporom.
U prethodne tri godine povratnicima i lokalnom stanovništvu pruženo je ukupno 107.810 usluga individualne podrške, od čega se 13.185 usluga odnosi na podršku socijalnoj i ekonomskoj integraciji povratnika iz Nemačke.
Zagorka Beganović iz Knjaževca, povratnica iz Nemačke, nakon što je u DIMAK-u prošla kroz informisanje i savetovanje o mogućnostima reintegracije, završila je obuku za kozmetičarku. Nakon tri meseca obuke, u lokalnom frizersko-kozmetičarskom salonu, odmah je angažovana kao šminkerka.
„Oduvek sam htela da upišem kozmetičarsku školu i kada sam preko DIMAK-a saznala za to, vrlo rado sam prihvatila. Sada neću da stanem, želim da se usavršavam i naučim nešto novo“, rekla je Zagorka, majka dvoje dece, koja je, nakon podrške koju je dobila u reintegraciji, iskoristila priliku da poboljša kvalitet životnih uslova za sebe i svoju porodicu nakon povratka u svoju zemlju.
Kada je reč o podršci u zapošljavanju povratnika u 2020. godini, 100 osoba, uglavnom žene iz osetljivih kategorija, uspešno je završilo obuku za gerontonegovateljice, prema standardu Nacionalne službe za zapošljavanje. Na ovaj način je stvoreno 100 kvalifikovanih osoba za rad sa starijim licima, od čega je čak 50 učesnica obuke ostvarilo formalan ugovor o radu u privatnim domovima za stare i tako se integrisalo na tržište rada. Priliv kvalifikovanog kadra u ovom sektoru posebno je značajan u vremenu pandemije Kovida-19. Pored ovoga, više od 150 korisnika DIMAK-a dobilo je uslugu karijernog savetovanja, pripreme za prijavljivanje na poslove i razgovor sa poslodavcima. Dodatno je zaposleno 186 ljudi na sezonskim poslovima u poljoprivredi. U toku je i pokretanje programa obuke i zapošljavanja za vozače kamiona – jedno od najdeficitarnijih zanimanja na tržištu rada, a proširuje se i program obuka i kurseva za ostala deficitarna zanimanja. Osim toga, proširuju se i programi podrške roditeljima i deci u riziku od ranog napuštanja školovanja dostupne u 5 gradova, poslovnog mentorstva za mikro i male biznise za oporavak i održivost u krizi Kovida-19.
Šanse na domaćem tržištu rada u 2020. godini našlo je i osam visokokvalifikovanih mladih iz dijaspore koji su, uz podršku GIZ-a u vidu povezivanja sa poslodavcima, identifikovanja radnih mesta, obuka, odnosno dodatka na lokalnu platu, odlučili da svoja znanja i veštine koje su stekli u Nemačkoj podele sa kolegama na srpskim univerzitetima i ostalim javnim institucijama. Jedan od njih, dr Marko Panić, molekularni biolog i vlasnik sopstvene kompanije, vratio se u Srbiju radi angažovanja na Biološkom fakultetu u Beogradu. Kada je korona virus počeo da se širi u celom svetu, njegova kompanija je u partnerstvu sa institutom „Mihajlo Pupin“ proizvela prototip mehaničkog ventilatora koji može da se koristi kao komponenta u hitno potrebnim respiratorima srpske proizvodnje.
„Beograd je sjajan – za moju akademsku karijeru i moju novoosnovanu biotehnološku kompaniju“, prenosi svoje utiske dr Panić. Njegov poslovni partner, Tomislav Radišić, kaže za Marka da je kao privrednik i istraživač uzor drugima koji žele da pokrenu posao u Srbiji. 
Još jedan od modaliteta uključivanja dijaspore kao neprocenjivog resursa Srbije je projekat Poslovne ideje za razvoj, namenjen osobama srpskog porekla koje žive u Nemačkoj, zainteresovanim da pokrenu biznis u Srbiji. „U sklopu ovog projekta nakon objave konkursa, izabrano je sedam kandidata čiji rad ćemo pratiti narednih 15 meseci u nameri da ih podržimo da uspešno startuju svoje biznise“, objašnjava Snežana Antonijević, projektna menadžerka na programu Migracije i dijaspora. Odabrane ideje koje će, uz finansijsku i drugu podršku Nemačke razvojne saradnje, biti pretočene u poslovne planove tiču se medicinskog turizma, HR usluga za mala i srednja preduzeća koja nemaju kapaciteta za sopstvenu HR službu, internet-platforme za bolju vidljivost zelenog sektora na Balkanu, i mnogih drugih oblasti.
Dr med. Stefan I. Stefanović, sa univerzitetske bolnice u Manhajmu, jedan je od stručnjaka iz dijaspore koji će uz podršku GIZ-a zasnovati preduzeće u Srbiji. „Želimo da stvorimo platformu za mobilnost lekara i pacijenata, od koje će u jednakoj meri imati koristi srpski pacijenti i lekari i nemački pacijenti. Srpskim pacijentima želimo da omogućimo da budu lečeni od strane nemačkih stručnjaka u sopstvenoj zemlji ili dobiju takozvano drugo mišljenje po nemačkim standardima. Lekari, ordinacije i klinike iz Srbije treba da preko naše platforme postignu veću međunarodnu vidljivost i profilišu se kao institucije u međunarodnoj medicini na brzorastućem online-tržištu“, pojasnio je dr Stefanović.
Bilo da su u pitanju međunarodne, sezonske ili interne migracije, GIZ podseća na potrebu za razumevanjem i podrškom za sve stanovništvo, koje, u potrazi za boljim životom za sebe i svoju porodicu, migrira i preduzima put na kome ga čekaju brojni izazovi. Iako migracije obogaćuju iskustva migranata utoliko što se, dok usvajaju nove veštine, upoznaju sa drukčijim sistemima i stiču međunarodne kontakte, one podrazumevaju prilagođavanje na novu sredinu zbog ekonomskih, jezičkih i kulturnih razlika, a neretko i sa aspekta ekološke svesti ili rodne ravnopravnosti u zemlji odredišta. Zbog svega ovoga, migrantima je potrebna podrška kako nacionalnih, tako i međunarodnih institucija i organizacija.