U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u Klubu poslanika zvanično je potpisan Sporazum o saradnji sa pilot gradovima i opštinama.
U potpisivanju Panoa saradnje i Sporazuma učestvovali su gradovi i opštine širom Srbije – Aleksinac, Vranje, Vršac, Kragujevac, Kruševac, Pirot, Požarevac i Subotica, dok se u Beogradu program trenutno sprovodi u gradskim opštinama Zvezdara i Novi Beograd, gde je 48 romskih porodica dobilo bolje uslove za život.
Ceremonijalnom potpisivanju Panoa saradnje prisustvovao je ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Nj.E. Tomas Šib, istakavši značaj ovakve inicijative koja će doprineti daljem napretku na polju integracije marginalizovanih grupa.
„Važno je da zajedno radimo na ovakvim projektima, da ističemo različitosti i da jačom saradnjom između Nemačke i Srbije pružimo veliku i značajnu pomoć Romima i drugim marginalizovanim grupama. Do sada smo prikupili značajna sredstva i u okviru inicijative za inkluziju pomogli smo brojnim opštinama, neformalnim grupama i organizacijama, kao i pojedincima da pronađu zaposlenje, a učenicima i studentima da dobiju stipendije za fakultete zarad boljeg obrazovanja. Veliki značaj za pripadnike marginalizovanih grupa imaju lokalne strukture i drago mi je što imamo 15 opština i 12 gradova koji pokazuju veliki angažman na ovom polju“, istakao je Tomas Šib.
Sporazumom je najavljen početak saradnje sa ovim gradovima i opštinama, koja obuhvata pružanje tehničke podrške u sprovođenju mera za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i reintegraciju povratnika/ca po Sporazumu o readmisiji na lokalnom nivou. Zahvaljujući ovom Sporazumu, ojačaće se institucionalni okviri, kapaciteti i resursi, a pre svega kroz poboljšavanje okvira za sprovođenje „Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji u periodu od 2016. do 2025. godine”.
Projekat inkluzije se realizuje u saradnji sa kabinetom potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorane Mihajlović, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za praćenje i realizaciju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine.
„Posebno želim da se zahvalim Nemačkoj i GIZ-u koji je sa nama u Koordinacionom telu i bavi se inkluzijom Roma i Romkinja. Vlada je opredeljena po pitanju inkluzije marginalizovanih grupa i nastoji da ovo ne bude samo priča, ideja i želja, već da u realnom životu pokažemo šta sve možemo da uradimo i da se kao država izborimo da svi građani i građanke imaju jednaka prava. Ono što jeste kritična tačka je sprovođenje akcija, strategija i planova na lokalnom nivou. Baš zato je današnji Sporazum veoma važan da možemo zajedno da radimo na tome da od Roma i Romkinja dobijemo direktan odgovor šta smo to popravili u prethodnom periodu i šta je potrebno da se unapredi kako bi svi imali dostojanstven život kakav zaslužuju“, izjavila je prof. dr Zorana Mihajlović.
Gradonačelnik Beograda, prof. dr Zoran Radojičić, istakao je da potpisivanje ovog Sporazuma Beogradu donosi veću podršku u socijalnom uključivanju Roma i da je GIZ važan partner sa kojim je Grad Beograd načinio određene pomake.
Prema poslednjem popisu, na teritoriji grada živi preko 42.000 pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, što je 28 odsto ukupnog broja Roma u Srbiji. Najviše ih je u Zemunu, na Paliluli, Čukarici i Novom Beogradu. Od ukupno 593 neformalna podstandardna naselja u kojima žive Romi širom Srbije, a koje je identifikovao informacioni sistem, njih 98 nalazi se na teritoriji Grada Beograda. Ova naselja znatno su se uvećala u poslednje dve i po decenije, prilivom novog stanovništva iz kategorija interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i povratnika iz zemalja Zapadne Evrope.
„Beograd kao lokalna samouprava sprovodi republičku Strategiju za aktivno uključivanje Roma i Romkinja u društvo. Planirana je i izrada Akcionog plana Grada Beograda za dalje unapređenje položaja Roma i to će nam u narednom periodu biti prioritet. Dužnost nas koji vodimo ovaj grad je da se staramo o svim našim sugrađanima i da skrenemo pažnju na one sugrađane koji žive u teškim uslovima“, dodao je Radojičić.
Osim oblasti socijalne zaštite, gde je Romima pružena pomoć u izradi ličnih dokumenata i zdravstvenih knjižica, mnogo je urađeno i na polju zapošljavanja, gde je, u okviru projekta „EU podrška za zapošljavanje Roma“, Grad u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge dodelio bespovratna sredstva u opremi u iznosu od oko 3.500 evra za 50 nezaposlenih osoba romske nacionalnosti sa najboljim biznis planovima.
S druge strane, Sekretarijat za socijalnu zaštitu organizuje radionice u kojima učestvuju romska deca, sa ciljem sticanja novih znanja i potpune inkluzije u društvo. Posebno je važna činjenica da, pored Beograda, ima i drugih gradova u Srbiji koji sprovode veoma dobre inicijative na polju pomoći Romima i Romkinjama.
Grad Vršac predstavlja primer dobre prakse u pružanju usluga socijalne zaštite, a jedna od spona između Roma i Romkinja i grada Vršca je mobilni tim koji radi s njima na terenu.
„Vršac je poslednjih nekoliko godina mnogo uradio na unapređenju položaja svih marginalizovanih društvenih grupa, a posebno kada su u pitanju Romi i Romkinje, koje pratimo u svim segmentima, počev od zdravlja i obrazovanja, preko uslova stanovanja do zapošljavanja. Ono što smo uradili u poslednje dve godine je i usvajanje strateških dokumenata koji se odnose na socijalno uključivanje romske populacije, a pre svega operativnog plana po kome delujemo na terenu, gde je koordinatorka našeg mobilnog tima socijalne podrške upravo Romkinja. Činjenica koja govori u prilog tome da smo na pravom putu je i početak implementacije dva projekta u oblasti zapošljavanja Roma koji se finansiraju sredstvima EU. Upravo je to jedan od razloga što je Grad Vršac naveden kao primer dobre prakse kada je u pitanju pružanje usluga socijalne zaštite“, izjavila je gradonačelnica grada Vršca, Dragana Mitrović.
Treća komponenta projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ usmerena je ka unapređenju okvira, strukture i mehanizama za sprovođenje navedene Strategije na nacionalnom i lokalnom nivou, uz ohrabrivanje promene stavova u društvu prema marginalizovanim grupama u Srbiji.