U Beogradu je, 07. septembra, završen dvodnevni dijalog i razmena iskustava između državnih institucija Srbije, Gruzije i Nemačke u oblasti regularnih radnih migracija. Susret je organizovan u okviru Programa „Migracije i dijaspora“ (PMD), koji u Srbiji, u okviru Nemačke razvojne saradnje, sprovodi Deutsche Gesellschaft für internationale zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa nacionalnim partnerima – Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Predstavnici delegacija iz relevantnih državnih institucija aktera razgovarali su o stanju i kontekstu migracija u tri države, okviru politike radnih migracija, kao i upravljanju podacima i praćenju migracija.
Sastanak je, virtuelnim putem, otvorio Denis Rendgen, konsultant za izbeglice i migracije pri nemačkom Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koji je istakao da su Srbija i Gruzija važni partneri u okviru Programa Migracije i Dijaspora. Obe zemlje su veoma posvećene poboljšanju politika upravljanja migracijama i poboljšanju statusa migranata u svojim zemljama.
U svom obraćanju on je napomenuo da radne i regularne migracije doprinose razvoju u ciljnim zemljama, i da je BMZ posvećen njihovom upravljanju na način da koristi imaju i države i migranti.
Sandra Grujičić, pomoćnica ministarke u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i vođa srpske delegacije, istakla je da je tema radnih migracija od velikog značaja za upravljanje i rešavanje izazova iz oblasti ekonomskih migracija u Srbiji. „Veoma je važno da postoji saradnja i koordinacija aktivnosti između svih relevantnih aktera u ovoj oblasti, kao i prilika za međusobno učenje i predstavljanje primera dobre prakse, kao i rešenja i mehanizama koji funkcionišu“, rekla je Grujičić.
U Srbiji je trenutno na snazi trend smanjenja odlaska radno sposobnog stanovništva, kao i trend privlačenja stranaca. Prema rečima Grujičić, u inostranstvu se, prema podacima licenciranih agencija, kojih ima 124 u Srbiji, tokom 2020. godine zaposlilo oko 1.000 državljana Srbije, što je značajno manje u odnosu na prethodne godine, kada se u inostranstvu prosečno zapošljavalo oko 6.500 građana Srbije. Za prvih osam meseci 2021. godine, 650 naših državljana se zaposlilo, pokazuju podaci agencija. Sa druge strane, objašnjava Grujičić, od 2014. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o zapošljavanu stranaca, izdato je ukupno 65.000 dozvola za rad, prevashodno državljanima Kine, Rusije, Turske i Italije.
Ona je naglasila da ekonomske migracije nisu karakteristika samo visokoobrazovanog kadra, već obuhvataju i lica sa nižim nivoima obrazovanja ili znanjima i veštinama. Osvrnuvši se na Strategiju o ekonomskim migracijama 2021-2027, koja je usvojena krajem januara 2020. godine, Grujičić je istakla da je osnovni cilj strateških dokumenata u oblasti ekonomskih migracija usporavanje odlaska naših građana u inostranstvo, ali i podsticanje povratka stručnjaka iz dijaspore u Republiku Srbiju. Cilj je i stvaranje poslovnog i privrednog ambijenta za dolazak stranih stručnjaka, kao i predlaganje novih rešenja u smislu unapređenja propisa iz oblasti ekonomskih migracija.
Ispred gruzijske delegacije govorila je Nino Veltauri, direktorka Nacionalne agencije za zapošljavanje u Gruziji, koja je izjavila da je razvoj međudržavne saradnje u oblasti cirkularnih migracija radne snage dugoročni prioritet vlade Gruzije regulisan odgovarajućim pravnim okvirom, te da je zbog toga ovaj susret odlična prilika za upoznavanje sa dobrim praksama u toj oblasti. Sam proces ekonomskih migracija odnosi se na to da ljudi iz jedne zemlje odlaze u drugu kako bi ostvarili veće ekonomske mogućnosti. Deo tih migracija su i tzv. cirkularne migracije, odnosno privremeno i obično ponavljano kretanje radnika u svrhu radnog angažovanja.
Sanja Gavranović, rukovodilac grupe za normativne, administrativne i administrativno-nadzorne poslove u Odeljenju za rad i zapošljavanje pri Ministarstvu za rad, ukazala je na nepostojanje evidencije o odlasku građana iz zemlje kao jedan od velikih izazova sa kojima se Srbija suočava kada je reč o migracijama. „Veliki broj državljana Republike Srbije odlazi samoinicijativno na rad u inostranstvo i ne koriste usluge licenciranih agencija, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje. Državnim organima se javljaju tek u slučaju da nastane neki problem i država tek tada može da sazna za njihov odlazak. Kao država, a naročito kao Ministarstvo rada, kod građana širimo svest o tome da ne odlaze samoinicijativno i da tu aktivnost treba i dalje da nastavimo,“ napomenula je Gavranović.
Govoreći o zaštiti državljana Srbije koji rade u inostranstvu, ona je istakla kako Ministarstvo za rad zaključuje sporazume o privremenom zapošljavanju, čiji je osnovni cilj da građanima Srbije omogući ista prava koja imaju i građani države u kojoj se zapošljavaju. Dodatna prednost ovih sporazuma je što država zahvaljujući njima ima informacije u kojim državama i u kom broju se građani zapošljavaju u inostranstvu. Srbija trenutno ima tri takva sporazuma, a u toku su pregovori sa Ruskom Federacijom, sa kojom predstoji i potpisivanje sporazuma na nivou ministarstava rada Rusije i Srbije. Osim toga, u toku su i pregovori sa Maltom i Katarom, najavila je Gavranović.
Istaknut je i značaj sedam Migracionih servisnih centara koje je u Srbiji formirala Nacionalna Služba za zapošljavanje i koji pružanjem informacija i savetovanjem potencijalnih migranata smanjuju rizike iregularnih migracija, upućuju na legalne tokove, važeće procedure i mogućnosti za zapošljavanje i studiranje u inostranstvu, kao i u Srbiji.
Na čelu srpske delegacije bilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok su u ulozi članova delegacije prisustvovali i Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za statistiku, Migracioni servisni centri, kao i Komesarijat za izbeglice i migracije. Gruzijsku delegaciju predvodila je Nacionalna agencija za zapošljavanje. Pored toga, u svojstvu zajedničke delegacije pojavili su se predstavnici Ministarstva za interno raseljena lica sa okupiranih teritorija, rad, zdravstvo i socijalna pitanja Gruzije.
U okviru Programa PMD, GIZ pruža savetovanje nadležnim državnim institucijama Srbije u oblasti migracione politike i oblasti upravljanja migracijama, na teme od razvojnog značaja kao što su regularne migracije, dijaspora, povratak i reintegracija, kao i unapređenje procesa upravljanja podacima i analize podataka. Veliki deo programa fokusiran je na stimulisanje povratka visokokvalifikovanih pripadnika srpske dijaspore kroz različite konkurse i finansijsku podršku.
