U okviru projekta Odgovorno upravljanje otpadom od hrane, u Srbiji je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja hiljadu tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.
Zbog toga je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala sve organizacije i kompanije, koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada, da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.
U saradnju sa državnim institucijama radi se na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada, jer u Srbiji mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane i umesto toga otpad odlaže na deponije, gde se njegovom razgradnjom proizvodi velika količina štetnih gasova.
Podseća se da su objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, najveći generatori otpada od hrane u Srbiji. Jedan od problema je, kako je ukazano, navika potrošača da stvaraju prekomerne zalihe namirnica koje se ne iskoriste na vreme, pa nakon isteka roka trajanja postanu neupotrebljive za ishranu, dok je i kod restorana, kafića i hotela, potrebno bolje planiranje nabavki i korišćenja namirnica u pripremi obroka. Na dnevnom nivou ovi objekti prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada od hrane, što je 40.000 tona godišnje.
„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu. Bacanje hrane je veliki problem i ako imamo u vidu problem gladi koja još uvek nije iskorenjena, čak ni u razvijenijim delovima sveta“, rekla je Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a. Prema njenim rečima, procenjuje se da oko 30 odsto domaćinstava u Srbiji nije u stanju da priušti meso, ribu ili njihovu vegetarijansku zamenu za obrok svakog drugog dana, a da narodne kuhinje koristi oko 35.000 osoba. Istraživanja pokazuju, navedeno je, da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane.
Kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlažu se rešenja, među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. Paralelno sa ovim rešenjima, potrebno je unaprediti sistem inspekcijskog nadzora, tako da osigura doslednu primenu regulative, te će među pokazateljima uspešnosti projekta biti i povećanje inspekcijskih savetodavnih poseta generatorima otpadne hrane za 30 odsto.
Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i GIZ u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).