Srbija je na dobrom putu da razvije novi ekonomski model zasnovan na zelenom rastu, kroz intenzivniju primenu digitalizacije, cirkularne ekonomije, usvajanjem inovativnih rešenja za veću dekarbonizaciju i bolju iskorišćenost obnovljivih resursa. Ovaj cilj je posebno važan u situaciji kada je pandemija Kovida-19 pokazala koliko je ljudsko zdravlje povezano sa planetom i da obnova mora biti socijalno-ekonomski održiva.

U ostvarivanju ciljeva zelene tranzicije Srbija ima veliku stručnu, tehničku i finansijsku podršku evropskih partnera i finansijskih institucija, kao i priliku da primeni iskustva i proširi saradnju sa kompanijama iz Nemačke, koja osim što je najjača evropska ekonomija, predvodi u primeni zelenih rešenja za dugoročno održivi rast.

Ovo su glavne poruke učesnika dvodnevne onlajn konferencije „Zelena industrijska politika“, koja je održana 26. i 27. maja. Konferenciju su u okviru Nemačke razvojne saradnje organizovali  Ambasada Savezne Republike Nemačke i Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje.

Na svečanom otvaranju konferencije, o mogućnostima dalje saradnje govorili su Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Njegova ekselencija Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji, dr Maria Flahsbart, parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) i Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije.

Konferencija je okupila i visoke predstavnike Delegacije EU u Srbiji, predstavnike  Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), privrednih udruženja, domaće industrije, kao i finansijskih institucija, razvojnih banaka i komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji.

Učesnici su razgovarali o regulativi i instrumentima javnih politika za podsticanje zelenog rasta, o perspektivama domaće industrije da kroz digitalizaciju i odgovorno poslovanje u lancu vrednosti razvija nove poslovne modele, kao i mogućnostima finansiranja privrednog rasta zasnovanog na čistijoj životnoj sredini.

Cirkularna ekonomija osnova nove industrijske politike

Na konferenciji je zaključeno da je Srbija vidno počela da unapređuje regulatorni okvir, kroz set izmena i donošenja novih zakona u energetici, rudarstvu i zaštiti životne sredine, na čelu sa krovnim Zakonom o klimatskim promenama. Usvojena je strategija industrijske politike za narednih deset godina u saradnji sa velikim brojem stručnjaka i predstavnika privrede iz 300 kompanija.

Nova strategija industrijske politike predviđa podizanje konkurentnosti domaće privrede kroz digitalizaciju, inovacije, kvalitetna ulaganja u napredne tehnologije, restrukturiranje izvoza, i poslovanje po načelima cirkularne ekonomije za čiji razvoj je izrađena i mapa puta, prvi takav dokument na Zapadnom Balkanu.

Ovakav pravni okvir je dobra osnova za dalji razvoj regulative u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, koja predstavlja nastavak Zelenog dogovora čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralna do 2050. godine, zaključili su učesnici panela o razvoju i primeni javnih politika za podsticanje zelenog rasta.

Najvažnija sveobuhvatna podrška malim i srednjim preduzećima

Panel na kome su učestvovali predstavnici industrije je pokazao da postoje domaće kompanije koje već razvijaju poslovni model s ciljem da se dostignu nulte emisije, kao i da pokreću veoma inovativne i ambiciozne projekte u razvoju zelenih proizvoda.

Privrednici su predočili da je ovakav razvoj ekspertski zahtevan i da traži dugoročna ulaganja, pa je zato neophodna stručna, tehnička i finansijska podrška pre svega malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu domaće privrede. Ovakva podrška postaje naročito važna u situaciji kada konkurentska prednost na evropskom tržištu, koje je glavno izvozno tržište za domaća preduzeća, sve više zavisi od toga da li je održiv sam proces poslovanja.

Da bi Srbija dostigla ambiciozne klimatske ciljeve, potreban je i poseban program podrške malim i srednjim preduzećima koja posluju isključivo na lokalnom tržištu i nemaju stručne i finansijske kapacitete za sprovođenje zelene tranzicije, poručili su učesnici panela.

Preduslovi za povećanje zelenog finansiranja 

Kada je reč o mogućnostima finansiranja zelenog rasta, predstavnici razvojnih i poslovnih banaka u Srbiji detaljno su predstavili raspoloživu tehničku i finansijsku podršku za mala i srednja preduzeća, preduzetnike i domaćinstva za poboljšanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, recikliranje i odlaganje čvrstog otpada.

Učesnici su diskutovali o poželjnim promenama u regulativi, poreskim i knjigovodstvenim propisima, kako bi se poboljšali uslovi za uvećanje zelenog portfolia u ukupnoj ponudi kredita, ali i podstakao razvoj tržišta kapitala, kroz privlačenje privatnih akcijskih fondova.

Na panelu je zaključeno da razvoj poreskih podsticaja za zeleni rast moraju da prate jasne i dobro osmišljene regulatorne promene, pre svega u pogledu kretanja cena struje na tržišnim osnovama i postepena zamena uglja obnovljivim izvorima energije. Podjednako kao i za privredu, za finansijske institucije je jako važno da pravni okvir bude predvidiv, jednak za sve i da se uporedo sa njim radi na jačanju institucija.