Životni, a delom i profesionalni put Radmile Nešić poslednjih godina obeležen je aktivizmom. Već deset godina vodi udruženje građana Ternipe, koje trenutno koordinira Romskom ženskom mrežom. Udruženje je osnovano u Pirotu, gde Radmila živi, a bavi se programima i projektima integracije Roma i Romkinja u društvo, sa posebnim akcentom na mlade i žene
Radmila Nešić imala je svega sedamnaest godina kada se udala. Njen suprug imao je svega 31 godinu kada je preminuo, a ona ostala sama sa dvoje dece koja su tada imala pet i deset godina. Porodična tragedija primorala je Radmilu da se izdigne iznad novonastalih životnih okolnosti i uradi nešto sa sobom, za sebe i svoju decu. A uradila je mnogo više.
Njen životni, a delom i profesionalni put, poslednjih godina obeležen je aktivizmom. Već deset godina vodi udruženje građana Ternipe, koje trenutno koordinira Romskom ženskom mrežom. Udruženje je osnovano u Pirotu, gde Radmila živi, a bavi se programima i projektima integracije Roma i Romkinja u društvo, sa posebnim akcentom na mlade i žene.
U okviru Meseca ženskog romskog aktivizma i kampanje „Rana udaja nije deo romske kulture — Upoznaj ne sudi!“ protekle nedelje u Beogradu njeno udruženje je u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodno saradnju GIZ, u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ organizovalo dvodnevnu obuku za jačanje kapaciteta članica Romske ženske mreže.
Rana udaja je u ovoj kampanji posebno istaknuta, kako zbog toga što je rani brak kod Roma stereotip po sebi, tako i zbog toga što je tu temu dodatno aktuelizovala otmica devojčice Monike Karimanović početkom godine, odnosno komentari, pa čak i medijski napisi koji su često sadržavali predrasudu da su rani brakovi deo romske tradicije, a ne posledica socijalnog i ekonomskog statusa Romkinja.
„Radeći na terenu, prepoznali smo da je uzrok ranih brakova siromaštvo i obrnuto, da je siromaštvo uzrok ranih brakova. To je kao začarani krug“, kaže Radmila Nešić.
„Pojava ranih brakova postoji u nekim romskim zajednicama, ali ne zbog tradicije ili kulture, već zbog nedostupnosti školovanja ili nemogućnosti da se zaposle, i drugih socijalnih i ekonomskih okolnosti u kojima žive Romi i Romkinje“, kaže ona. Da su rani brakovi, u stvari, deo patrijarhalne kulture svuda, kaže profesorka emerita i koordinatorka Centra za rodne studije pri ACIMSI Univerzitetu u Novom Sadu Svenka Savić.
„U Srbiji danas nemamo podatke o ranim brakovima onih koji nisu deo romske zajednice ili, ako ih ima, oni se ne objavljuju. Potrebno je organizovati obrazovanje i raditi na prevenciji ranih brakova, ali naš obrazovni sistem takvu mogućnost ne prepoznaje. Put do promene je postepen i potrebno je mnogo obrazovanja, kako unutar romske zajednice, tako i u svim drugim zajednicama, kako bi se pronašla mera razumevanja“, kaže Svenka Savić.
Kampanja povodom Meseca romskog ženskog aktivizma podrazumeva niz aktivnosti i manifestacija širom Srbije. S obzirom na to da je jedno od sredstava borbe protiv predrasuda, stereotipa i diskriminacije prikazivanje pozitivnih primera, fokus aktivnosti u okviru kampanje biće prikazivanje uspešnih primera.
U medijima i na društvenim mrežama, na okruglim stolovima i radionicama, kao i u toku uličnih akcija, projekcija filmova i drugih aktivnosti, predstaviće se liderke i aktivistkinje RŽM, kao i mnoge druge žene i devojke Romkinje, koje predstavljaju pozitivne primere i ruše predrasude — završile su školu, nisu se rano udale, studiraju, rade…
„O Romima postoje mnoge predrasude i stereotipi. To nije pretpostavka ili utisak. To potvrđuju i podaci. U istraživanju Diskriminacija na tržištu rada, sprovedenom tokom 2019. godine, više od 70% zaposlenih izjasnilo se da su saglasni ili delimično saglasni sa rečenicom: ‘Romi ne vole da rade’. Ovakav stav prisutan je čak i kod onih ispitanika koji osuđuju diskriminaciju. Zato je veoma važno da pomognemo ljudima da osveste da su stereotipi i predrasude veoma čest povod za diskriminaciju. Zbog toga je poruka kampanje koju sprovodimo: ‘Upoznaj, ne sudi!’“, objašnjava Petar Antić iz GIZ-a.
Antić ističe i da diskriminacija kojoj su izložene Romkinje veoma često ima više osnova.
„Rezultati istraživanja Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji iz 2019. godine, pokazali su da dve trećine građana (69%) smatra da u Srbiji u značajnoj meri postoji diskriminacija, a njih 50% kao najizloženije diskriminaciji vidi Rome, a potom žene (33%).“
A kao i u celom regionu Zapadnog Balkana, pripadnici romske manjine u Srbiji su među najosetljivijim i marginalizovanim grupama. Pored strukturalnih nedostataka, romska manjina izložena je diskriminaciji i zbog stereotipa i predrasuda.
Radmila Nešić, iz ličnog iskustva, kaže da se neki od njenih članova porodice ne izjašnjavaju kao pripadnici romske nacionalnosti upravo zbog straha od diskriminacije.
„Moj stric je dirigent, moja sestra je prvak violine, druga sestra je pravnica, i niko od njih se ne izjašnjava kao Rom ili Romkinja“, kaže ona.
S druge strane, stereotipi su duboko ukorenjeni i u delovima romske manjine. Romske devojke i žene trpe višestruku diskriminaciju, a izložene su i patrijarhalnim stavovima unutar svoje zajednice, koji im ometaju jednak pristup obrazovanju i zaposlenju, ali i zdravstvu i drugim socijalnim uslugama.
„Možete da zamislite u kojoj se poziciji nalazi žena preko 50 godina koja traži posao, a koliko je tek teško ako je Romkinja? Ako na to dodamo i predrasude i stereotipe da Romi vole da kradu ili ne vole da rade, kakve su njene šanse da pronađe posao? Predrasude i stereotipi su velika prepreka ostvarivanju osnovnih ljudskih prava“, kaže Antić.