Jedna od najvećih i najposećenijih zelenih površina u Beogradu – Park Ušće, od ovog novembra bogatija je za 163 stabla koja su 22.novembra posadili zaposleni Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ odgovarajući time na izazov “DrvozaBG” gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića

U rano prepodne vetrovitog, ali sunčanog 22.novembra, u Parku Ušće u Beogradu bilo je veoma živo. Već oko osam sati na svoja mesta rasporedili su se radnici Javnog preduzeća “Zelenilo Beograd”. Uočljivi zbog fluoroscentnih prsluka, kapa i šlemova, opremljeni lopatama, ašovima i grabuljama, a podržani neohodnom mehanizacijom, pripremali su sve što je potrebno za najavljenu sadnju drveća.

Ušuškani u jakne, šalove i kape, sa toplom sportskom obućom na nogama, u park su oko pola deset počeli da pristižu zaposleni GIZ-a u Beogradu predvođeni direktorom Gеrhardom Zipеlom. Na dogovoreno mesto okupljanja uskoro je stigao i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, a nekoliko minuta posle 10 sati i ljudi sa kamerama i mikrofonima, predstavnici nacionalnih televizijskih kuća i agencija.

“Trеnutna pokrivеnost Bеograda zеlеnim površinama je 15 odsto. Naš cilj je da do 2025. godine taj procenat bude 25 odsto. Da bismo to ostvarili potrеbno nam je oko dva i po miliona novih stabala. Zahvaljujući GIZ-u, koji se prvi odazvao nedavno otvorenom izazovu“DrvozaBg”, danas pravimo važan korak ka ostvarenju ovog cilja,” rekao je medijima gradonačelnik Beograda.

Odmah za njim pred kamere je stao i direktor GIZ-a.

“Većina projekata koje sprovodi GIZ odnosi se upravo na ispunjavanje ciljeva održivog razvoja, ali sadnja drveća nije naša projektna aktivnost. Odluka da ove godine umesto redovnog godišnjeg okupljanja zaposlenih organizujemo sadnju drveća je odluka svih zaposlenih u GIZ-u i rezultat želje da na taj način doprinesemo kvalitetu života u Beogradu, gradu u kom živimo i radimo ,” rekao je Zipel i iskoristio prisustvo medija da pozove i drugе mеđunarodnе organizacijе i društvеno odgovornе kompanijе da se odazovu izazovu “DrvozaBG”.

Dok su kamere još bile uključene da snime i izjavu Slobodana Stanojevića, direktora Javnog preduzeća “Zelenilo Beograd”, zaposleni u GIZ-u već su krenuli na svoje “radne zadatke”. Svako od njih u ruci je imao alat koji je za to potreban, a na reveru nalepnicu sa nazivom vrste četinara ili lišćara koji sadi. Pre toga, dobili su  i kratka uputstva o toku akcije od Ane Pribićević Čamernik, konsultanta za komunikacije i PR GIZ-a, i mr Nataše Šišaković, izvršne direktore za operativne poslove Javnog preduzeća “Zelenilo Beograd”. “Biće ovo najmasovnija donatorska sadnja koje se sećam, a dugo radim u Zelenilu Beograd,” rekla im je Šišaković i dodala: “Naš cilj nije da održavamo pozitivni bilans zelenila u Beogradu, već da ga unapređujemo. Ova GIZ-ova akcija upravo tome doprinosi, zato nas je veoma obradovala.”

Kada je akcija počela bilo je očigledno jasno koliko su se zaposleni u GIZ-u zaista radovali ovoj prilici. Sa svih strana sevali su blicevi, nastajale su fotografije za pamćenje, ljudi su se dovikivali i smejali…

“Po struci sam master ekologije i to je moje životno usmerenje, a već dugi niz godina radim na različitim ekološkim projektima. Veoma mi je drago što je GIZ izabrao ekološku temu za obeležavanje godišnjice i što sam imao priliku da učestvujem u ovoj akciji. Ličnim primerom pokazali smo koliko je GIZ kao kompanija odgovorna i posvećena, ne samo smanjenju našeg ekološkog otiska, već i merama koje pozitivno doprinose životnoj sredini i poslovnoj održivosti,” prenosi svoje utiske Zoran Jakovljev, savetnik na projektu Modernizacija opštinskih usluga, koji u okviru Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu (ORF) sprovodi GIZ.

Pominjući ekološki otisak Jakovljev ukazuje i na činjenicu da je sadnja drveća samo jedna od GIZ-ovih akcija u cilju postizanja ekološkog i socijalnog balansa u 120 zemalja u svetu, uključujući i Srbiju, u kojima sprovodi programe Nemačke razvojne saradnje. Kao pionir korporativne održivosti, GIZ je 2016. godine, u poslovanje svojih kancelarija širom sveta uveo primenu jedinstvene metodologije pod nazivom Korporativni otisak održivosti – Corporate Sustainability Handprint®(CHS). Ova metodologija omogućava da se, pored samanjenja negativnog uticaja i povećanja doprinosa očuvanju životne sredine, poznatih pod nazivom ekološki otisak, izračuna otisak ruke, to jest pozitivan doprinos koji tokom poslovanja GIZ daje okruženju. Metodu “Otisak ruke” GIZ primenjuje  kako u pogledu ekološkog balansa, tako i pogledu socijalne otvorenosti, rodne ravnopravnosti, brizi o zdravlju zaposlenih…U periodu od 2015. do 2017.godine, sledeći svoj Program održivosti, kancelarije GIZ-a širom sveta doprinele su smanjenju globalne emisije CO2 u iznosu od 36 miliona tona, što je ekvivalentno CO2 emisiji celog jednog grada poput Berlina.

“Imam veoma izazovnu ulogu predstavnika CSH za Srbiju. Kad je ovaj alat 2016. uveden u GIZ u Srbiji postali smo zaista svesni uticaja koje naše projektne aktivnosti imaju na životnu sredinu. Tada smo definisali i obaveze u cilju smanjenja ovih uticaja, kroz reciklažu, efikasno korišćenje papira i održive nabavke. Sada idemo korak dalje u borbi protiv emisija CO2 i koristimo priliku kompanijskog tim bildinga da zasadimo po jedno drvo za svakog zaposlenog“, kaže Maša Šašić, menadžer GIZ-ovog projekta Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena i dodaje da je veoma ponosna zbog ove akcije.

Većina zaposlenih u GIZ-u u Srbiji dobro je upoznata sa CSH metodologijom i veoma raspoložena da učestvuje u svim aktivnostima  u pogledu ispunjenja GIZ-ovog Programa održivosti 2016–2020, čiji je jedan od glavnih ciljeva da GIZ na globalnom nivou u pogledu emisije CO2 postane “klimatski neutralan”.

“Drvo je život, a parkovi pluća grada. Sredstva namenjena ovogodišnjem okupljanju zaposlenih sada su usmerena na nešto što će ostati iza nas,” kaže Tamara Ilić, menadžer projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji. “Projekti koje sprovodi GIZ doprinose ciljevima održivog razvoja među kojima su takozvani zeleni ciljevi veoma važni, ali, radeći svoj posao u kancelariji i putujući na sastanke, mi ostavljamo i nepoželjan trag u životnoj okolini, a ovo je jedan od načina da to ublažimo,” dodaje Tamara.

Stručnjaci kažu da jedno odraslo drvo tokom godine preradi skoro 22 kilograma CO2 godišnje i oslobodi količinu kiseonika koja zadovoljava potrebe jednog čoveka tokom dve godine. Nova 163 stabla u Parku Ušće, prema toj računici, obezbediće kiseonik za 326 godina. S obzirom da, pored prerade CO2 i oslobađanja kiseonika, drveće doprinosi poboljšanju mikro klime, smanjenju ekstremne temperature, očuvanju kvaliteta vazduha i podzemnih voda, kao i očuvanju života drugih biljnih i životinjskih vrsta koje žive u okrilju šuma, vrednost ove akcije ne može se meriti samo tim brojem. Takođe, na sve to veoma je važno i dodati zadovoljstvo svih koji su ovoj akciji učestvovali, kao i činjenicu na koju je podsetio direktor Zipel da će zaposleni u GIZ biti u mogućnosti da u budućnosti dođu u Park Ušće i “prepoznaju svoje drvo koje su sami posadili”.