KfW – Nemačka razvojna banka u Srbiji

KfW Grupa

Razvojna banka KfW osnovana je 1948. godine kao javna institucija sa sedištem u Frankfurtu na Majni. KfW je u Nemačkoj vodeća finansijska institucija za domaću privredu, kao i za države u razvoju i tranziciji. Savezna Republika Nemačka ima 80% udela u osnivačkom kapitalu, dok nemačke pokrajine imaju udeo od 20%. Sa  bilansom od oko 500 milijardi evra razvojna banka KfW se ubraja u najveće banke u Nemačkoj.

Od 2001. godine grupaciji KfW pripada i Nemačka organizacija za ulaganje i razvoj (DEG) sa sedištem u Kelnu. DEG ulaže u privatna preduzeća koja su profitabilna i ekološki i društveno održiva, kako bi na taj način podržala privatni sektor u državama u razvoju i tranziciji.

KfW Grupa

Razvojna banka KfW osnovana je 1948. godine kao javna institucija sa sedištem u Frankfurtu na Majni. KfW je u Nemačkoj vodeća finansijska institucija za domaću privredu, kao i za države u razvoju i tranziciji. Savezna Republika Nemačka ima 80% udela u osnivačkom kapitalu, dok nemačke pokrajine imaju udeo od 20%. Sa  bilansom od oko 500 milijardi evra razvojna banka KfW se ubraja u najveće banke u Nemačkoj.

Od 2001. godine grupaciji KfW pripada i Nemačka organizacija za ulaganje i razvoj (DEG) sa sedištem u Kelnu. DEG ulaže u privatna preduzeća koja su profitabilna i ekološki i društveno održiva, kako bi na taj način podržala privatni sektor u državama u razvoju i tranziciji.

Aktivnosti razvojne banke KfW u Republici Srbiji

KfW po nalogu nemačke savezne vlade realizuje finansijsku saradnju sa Srbijom. Investicije i programi koje finansira KfW su u međuvremenu dostigli nivo od oko 1,8 milijardi evra, od čega je približno po 40% realizovano u energetskom sektoru i u sklopu pružanja podrške malim i srednjim preduzećima kroz finansijski sektor. Preostalih 20% je iskorišćeno u oblasti zaštite životne sredine. DEG od januara 2006.  godine u Srbiji ima i svog predstavnika.

Energetski sektor

Neposredno nakon političkih promena 2000. godine razvojna banka KfW je realizovala program hitnih mera podrške u vrednosti od 70 miliona evra. U okviru tog programa finansiran je uvoz energije, kao i nabavka neodložno potrebnih rezervnih delova.

Dok su ovi i drugi stariji projekti imali za cilj obezbeđivanje stabilnog snabdevanja električnom energijom, noviji pojekti su promovisanjem energetske efikasnosti i alternativnih izvora energije fokusirani na unapređenje energetskog sektora sa   ekološkog i klimatskog aspekta.

Među prvim projektima nalazila se rehabilitacija hidroelektrana Bajina Bašta i Zvornik, koja je finansirana povoljnim kreditima u visini od 100 miliona evra. U oblasti proizvodnje električne energije razvojna banka KfW je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) učestvovala u finansiranju uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja u Kolubari, najvećem površinskom ugljenokopu Srbije. Ovaj novi sistem će u značajnoj meri smanjiti emisiju CO2.

Narednih meseci treba da počne implementacija projekta „Obnovljivi izvori energijie u vetroparku Kostolac“ u saradnji sa EPS-om.

Pored finansiranja ovih projekata koji se bave snabdevanjem, razvojna banka KfW je 2014. godine započela sa finansiranjem projekata koji su fokusirani na potrošnju, čime je omogućila finansiranje mera za ostvarivanje energetske efikasnosti u javnim zgradama.

Osim toga, razvojna banka KfW je bankama u Srbiji odobrila kreditne linije za refinansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Krediti su namenjeni preduzećima i privatnim domaćinstvima.

Energetski sektor

Neposredno nakon političkih promena 2000. godine razvojna banka KfW je realizovala program hitnih mera podrške u vrednosti od 70 miliona evra. U okviru tog programa finansiran je uvoz energije, kao i nabavka neodložno potrebnih rezervnih delova.

Dok su ovi i drugi stariji projekti imali za cilj obezbeđivanje stabilnog snabdevanja električnom energijom, noviji pojekti su promovisanjem energetske efikasnosti i alternativnih izvora energije fokusirani na unapređenje energetskog sektora sa   ekološkog i klimatskog aspekta.

Među prvim projektima nalazila se rehabilitacija hidroelektrana Bajina Bašta i Zvornik, koja je finansirana povoljnim kreditima u visini od 100 miliona evra. U oblasti proizvodnje električne energije razvojna banka KfW je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) učestvovala u finansiranju uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja u Kolubari, najvećem površinskom ugljenokopu Srbije. Ovaj novi sistem će u značajnoj meri smanjiti emisiju CO2.

Narednih meseci treba da počne implementacija projekta „Obnovljivi izvori energijie u vetroparku Kostolac“ u saradnji sa EPS-om.

Pored finansiranja ovih projekata koji se bave snabdevanjem, razvojna banka KfW je 2014. godine započela sa finansiranjem projekata koji su fokusirani na potrošnju, čime je omogućila finansiranje mera za ostvarivanje energetske efikasnosti u javnim zgradama.

Osim toga, razvojna banka KfW je bankama u Srbiji odobrila kreditne linije za refinansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Krediti su namenjeni preduzećima i privatnim domaćinstvima.

Opštinska infrastruktura

Od 2001. godine su realizovane prve dogoročne aktivnosti sa ciljem rehabilitacije  sistema daljinskog grejanja. Program se trenutno nalazi u četvrtoj fazi i uključuje 22 opštine i investicije u vrednosti od preko 100 miliona evra. Nemačka je stavila na raspolaganje dodatnih 32 miliona evra za nastavak programa. Ovaj program osim modernizacije i proširenja kotlovskih postrojenja, održavanja cevovoda i ugradnje mernih instrumenata podstiče i usavršavanje zaposlenih, kao i uvođenje naplate prema utrošku.

Planirani zajmovi za proizvodnju toplote iz biomase uvođenjem komponente zaštite životne sredine daju novu dimenziju unapređenju ovog sektora.

Sistemi za vodosnabdevanje i kanalizaciju predstavljaju još jedan aspekt opštinske infrastrukture. Ti sistemi su u brojnim gradovima i opštinama Srbije nezadovoljavajući kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom pogledu. Nemačka savezna vlada je preko razvojne banke KfW finansirala rehabilitaciju sistema za vodosnabdevanje u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Program je za cilj imao održavanje, rehabilitaciju i pružanje organizacione pomoći komunalnim preduzećima.

Od 2008. godine u toku je implementacija „Programa vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji“ u 17 gradova i opština. Specifičnost ovog programa je pristup zasnovan na učinku, tj. samo oni gradovi/opštine koji ispunjavaju određene tehničke i ekonomske pretpostavke u pripremnoj fazi mogu da učestvuju u investicionoj fazi. Ovakav pristup se pokazao kao vrlo efikasan i uspešan. Stoga je u pripremi novi program za sistem kanalizacije u 8 gradova/opština srednje veličine.

Projekat „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš“ za cilj ima zaštitu biodiverziteta u oblasti ovih jezera, kao i stvaranje uslova za iskorišćavanje turističkih potencijala ovog regiona.

U opštinama sa nerazvijenim strukturama, naročito na jugu Srbije, već godinama nema investicija u socijalnu infrastrukturu. Projekat „Jačanje socijalne infrastrukture u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom“ rehabilituje, proširuje ili obnavlja objekte socijalne infrastrukture u strukturno slabim ili zajednicama pogođenim migrantima,, sa ciljem poboljšanja usluga socijalne infrastrukture lokalnom stanovništvu, u prvom redu osetljivim grupama, kao što su manjine (Romi) i izbeglice koje su vraćene u Srbiju.

Kao i u energetskom sektoru, razvojna banka KfW je bankama u Srbiji odobrila kreditne linije. Cilj je refinansiranje zajmova za male izvesticije u opštinsku infrastrukturu, npr. u izgradnju puteva, distribuciju energije, sanaciju škola i obdaništa, sanaciju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije. Opštine uživaju podršku tima savetnika, kojeg je angažovala Stalna konferencija gradova i opština i koji funkcioniše kao agencija za implementaciju tehničke pomoći. Sredstvima u visini od 136 miliona evra je do sada finansirano preko 400 projekata. Dodatne kreditne linije su 2015. godine stavljene na raspolaganje. Ovaj drugi program fokusiran je na opštinske investicije u projekte energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Finansijski sektor

2000. godine su mikro, mala i srednja preduzeća imala ograničen pristup kreditima. Fizička lica sa malim ili srednjim primanjima skoro da uopšte nisu imala pristup finansijskim uslugama.

Stoga su razvojna banka KfW, ProCredit Holding, Commerzbank, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i holandska razvojna banka FMO osnovale ProCredit banku Srbije, koja je članica ProCredit grupe.

Razvojna banka KfW, zajedno sa najznačajnijim donatorima u jugoistočnoj Evropi, 2005. godine osnovala je Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE). EFSE je uspešno aktivirao privatne invisticije sa ciljem da poveća obim kredita za mala i srednja preduzeća u jugoistočnoj Evropi. Do kraja 2017. godine je kreditni portfolio EFSE-a iznosio 131,4 miliona evra uz obezbeđene zajmove za preko 110.000 malih preduzetnika.

Kako bi učvrstila poverenje građana u bankarski sektor, razvojna banka KfW je Fondu za osiguranje depozita bezbedila sredstva i savetodavne usluge u vrednosti od 10 miliona evra. Ovaj fond osigurava štedne uloge građana Srbije do iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja poslovne banke.

Pošto poljoprivreda ima značajan udeo u srpskoj privredi, dok je istovremeno preduzećima i preduzetnicima u seoskim područjima teško da pronađu izvor finansiranja za svoje investicije, razvojna banka KfW je po nalogu nemačke vlade počela da refinansira kreditne linije za unapređenje poljoprivrede. Najnoviji projekat predstavlja uvođenje inovativne kombinacije kredita i osiguranja, kojom bi trebalo da se prevaziđu specifične prepreke koje postoje kada je u pitanju dostupnost investicionih kredita.